Ako uzmemo za analogiju stolicu na četiri nogare, i jednu uklonimo ta ista stolica više nema stabilnost, nema pređašnju funkciju, a nestala je sa njom i estetika.
Gubitak jednog zuba (bez obzira na uzrok, da li je trauma ili karijes) uzrokuje promene koje su odmah vidljive, kao i one koje se dešavaju u mesecima i godinama koje slede posle ekstrakcije (vađenja) zuba. A, ove druge su nekako neprimetne za svakodnevan život pacijenta, a jako su važne.
Neposredno posle vađenja vidi se „rupa“, skorena krv odnosno koagulum, neprijatan osećaj u ustima, a po prestanku delovanja anestezije u datoj regiji i bol, jer ipak rana je to.
One na duši se vuku godinama ako je zub traumatski (zbog povrede izbijen). Mada i vađenje zuba iz drugih razloga (medicinski opravdanih) nosi dozu neprijatnog osećaja.
Promene koje se ne vide, a dešavaju se u dužem vremenskom periodu posle vađenja zuba su:
*odnosi se na slučajeve kada nije sanirano stanje u ustima odnosno nije nadoknađen zub.

• Započinje proces progresivnog gubitka (resorpcije) kosti na mestu nekadašnjeg korena zuba i okolini. Ovo je u prvih 6 meseci intezivno. Udruženo sa nekim hroničnim oboljenjima može biti i obimnije. Dobra vest jeste da postoje metode da se neposredno posle vađenja zuba ili u nekom određenom periodu ovaj gubitak prevenira određenim biokompatibilnim materijalima koji deluju na obnovu kosti. Imati ovo u vidu i u slučaju ekstrakcije zuba posavetovati se sa svojim doktorom/doktorkom za zube.
• Idemo dalje. Kako se kost razgrađuje u određenom procentu na mestu izvađenog zuba, time se dodatno oslobađa prostor za naginjanje susednih zuba ka toj praznini. To je tzv. migracija odnosno pomeranje susednih zuba, koji kao i sve ide gde je šire, bolje...Nešto kao biranje hotelske sobe, pa biste ako nije budžet ograničen izabrali prostraniju.
  Ovo pomeranje zuba se ne oseti, ne vidi. Toliko je podmuklo :)

Isti princip pomeranja koristi i zub iz suprotne vilice, i on se naginje ka tom novom praznom prostoru gde je bio zub. Tako iz gornje vilice zub se grubo ili popularno opisano spušta ka praznom mestu i možete čuti izraz „isplivao“. Sa svim ovim naginjanjem i kretnjama zuba, desni su u velikoj šansi za povlačenje, i time doprinose razvoju parodontopatije, jednim delom.

Iz raznih razloga neopravdanih i opravdanih (na primer finansijski momenat) desi se da prođe dosta vremena do rehabilitacije mesta gde je bio zub. Odnosno do ponovne posete stomatološkoj ordinaciji i izrade fiksnog protetskog mosta ili ugradnje implantata u kost, a zatim i krunice na isti.

Svo to vreme na dalje može da komplikuje terapiju odnosno izradu istih.

Dodatno se pokazalo u praksi (ne samo kod nas nego i šire) da zub u bočnoj regiji, na primer „šestica“ (prvi molar) najduže čeka na rehabilitaciju, jer postoji i taj psihološki momenat „ne vidi se, pa nije bitno toliko“. Udružen sa finansijskim momentom često je jako pogubno u kasnijem periodu. Naravno, takvo razmišljanje ne vodi u oralno zdravlje.

Da je svaka karika važna, i da je ravnoteža važna evo i u sledećem objašnjenu. Kada imamo sve zube u vilicama, prirodne ili veštačke krunice (dobro izrađene) prilikom žvakanja sile se ravnomerno prenose i ravnomerno je opterećenje i na kosti vilica, navilične zglobove, kao i na meka tkiva (desni). Ako se izvadi donja petica, onda su šestica i četvorka dodatno opterećeni zubi na toj strani i u funkciji vremena ako se ne nadoknadi petica (izvađen zub) problemi se umnožavaju i zubi trpe dodatno opterećenje. Nastaje neravnoteža. Gubitkom jednog zuba nastaju promene na četiri zuba, dva susedna, jednog zuba iz suprotne vilice i ovog koji je izvađen nema.

Za stomatognati sistem (zube, vilične zglobove, meka tkiva usta) ne važi ona:
„Koga nema bez njega se može“.

Zub(i) koji nedostaje treba što pre nadoknaditi. U slučaju zuba treba nam i funkcija i estetika.

A, vrednost jednog zuba može se u stomatologiji sagledati i na sledeći način:

Kada u donjoj vilici ostane samo jedan zub, koji se čvrsto drži u kosti, na primer očnjak ili premolari (četvorka i petica) i taj jedan zub je važan i može se iskoristiti pri izradi totalne proteze, što je kod nas i dalje prilično rasprostranjen vid rehabilitacije, a znamo i zašto.

Zubi osim estetike imaju svoju funkciju koja se odražava na opšte zdravlje. Zahvaljujući zubima varimo bolje hranu, pa nam je i želudac zahvalan. Pravilno, razgovetno izgovaramo glasove, a na polju psihologije i ličnosti utiču na samopouzdanje.
Gubitak stalnog zuba kod dece u periodu kada nisu svi stalni zubi iznikli, ubrzava migraciju susednog zuba na mesto izvađenog.
Zato je važno da deca imaju redovne stomatološke preglede, dobru oralnu higijenu i dijetetske navike.
Ivana Mavrak