Poreklo reči afta je iz grčkog jezika i znači „čir“.

Afte se mogu predstaviti kao ranice u ustima, ali ipak nije svaka ranica i afta.

U stomatologiji ih uopšteno delimo na:

• Male afte
• Velike afte

Najčešće se susrećemo sa tzv. malim aftama.
Prolaze za 7-10 dana.
Ne ostavljaju ožiljak.

Za razliku od njih velike afte (veće od 1cm u prečniku) mogu ostaviti ožiljak na mekom tkivu usne duplje.
Duže su prisutne i lečenje duže traje.

Kako izgleda afta?

Kao beličasta okruglasta opna na sluzokoži usne duplje koja je oivičena jako izraženom crvenom linijom.

Pojavi afte u ustima može da prethodi peckanje, svrab, bol. Simptomi mogu da se pogoršavaju prilikom konzumacije kisele ili jako začinjene hrane.

Najveći problem je bol, koji ometa ishranu odnosno žvakanje hrane. Ovo delimično vodi u gubitak apetita, a kod dece koja su sklona aftama (sklonost znači da afte se pojavljuju u proseku 5 puta godišnje) vodi u malnutriciju, odnosno neuhranjenost, a ova u nedostatak vitamina, minerala i sve na dalje u pad imuniteta i jedan začaran krug.

Tačan i jedan uzrok nastajanja afti u usnoj dupli ne postoji. Više ih je, udruženo i zajedničko je pad imuniteta u velikom broju slučajeva.
Navodi se i nedostatak vitamina B12 (čest slučaj kod osoba koje su na vegetarijanskom ili veganskom načinu ishrane).

Afte se javlaju u sklopu nekih autoimunih bolesti, kod hemio i radioterapije,kod nekih bolesti organa za varenje, kožnih ili mogu biti i među prvim znacima leukemije.

Alergije, stres, hormonske promene sve to može biti okidač za pojavu afti. Jasno je koliko je toga u igri i ako promene ne prolaze za 14 dana treba obavezno na pregled kod stomatologa.

Afte su češće kod dece i adolescenata.
Prema polu, afte su češće kod žena, a kod pripadnika crne populacije su retke bez obzira na pol.
Afte nisu zarazne. Češće su u proleće.

Mogu nastati na svim delovima usne duplje:

• Sluzokoži obraza.
• Unutrašnji delovi usana.
• Jezik.
• Meko nepce.

Ukoliko afte prolaze za 7-10 dana i ne javljaju se često, najčešće nisu zabrinjavajuće.
Treba povesti računa o ishrani, obogatiti je vitaminima, mineralima, proteinima, o odmoru i relaksaciji.
Ukoliko se afte češće javljaju i ako duže traju od 14 dana treba posetiti stomatologa i lekara opšte prakse radi daljih pretraga.
Oralno zdravlje je deo opšteg zdravlja. Nekada prvi simptomi i znaci oboljenja nekog organa se pojave u ustima.

Lečenje afti može biti lokalno i sistemsko.

Lokalno znači mazanje na aftu lekova u obliku gelova, krema, masti koji smanjuju bol, peckanje i pomažu zarastanju ranice.
Sistemsko lečenje podrazumeva lekove koji se piju , ili se putem injekcije ili infuzije primenjuju. I ovaj vid terapije je kod velikih afti u sklopu nekih težih oboljenja.

Afte su zaista bolne, pa ipak treba održavati oralnu higijenu i kad se pojave. Samo je malo prilagoditi situaciji, a to znači izabrati četkicu sa mekim vlaknima, pažljivo pranje zuba, blaga pasta za zube („sensitive“), konac za zube i rastvor za ispiranje usta prema preporuci stomatologa.

Neki čajevi za ispiranje usta, ali ne vrući mogu malo olakšati simptome peckanja.
Na našim prostorima propolis je narodni lek koji se najčešće koristi za razne boljke, pa tako je i u ustima. Međutim, nije to baš najtačnije. U slučaju afti može malo pomoći, najviše da stvori zaštitni film preko afte i ima antiseptičko dejstvo.
Preparat proplisa treba da bude kupljen u apoteci i da je na primer u spreju zbog lakše primene, a i takav propolis je prošao neki vid kontrole. Druge vrste u slobodnoj prodaji su rastvoreni u alkoholu i to visokom procentu, a takav može više da šteti tkivu usne duplje.

Afta se može i „pomešati“ sa mehaničkom povredom odnosno traumom, na primer od ugriza zubima. Ipak, kroz razgovor sa pacijentom, pregledom i informacijom koliko je promena prisutna dolazimo do zakjučka.

A, zaključak može biti i sledeći:
Što ne prolazi nije sreća, što ne boli nije afta :)
Svakako redovne kontrole, stomatološke i opšte ne treba zaobilaziti.

Ivana Mavrak