Sreća je aktivistkinja!

Nije pasivna, iako se svakom od nas sa velikom verovatnoćom javila misao:
Srećo, pogodi me!
Biću ti meta.
Gađaj slobodno!

Sreća je savladavanje svih prepreka, koje vode do osećaja koji nam ona pruža.

Ali, društvo vrednuje rezultat, a trebali bismo postaviti kao vrednost savladavanje svih problema do te neke sreće, koja čeka na kraju puta. I taman je stigneš, spoznaš taj osećaj i opet pakuj kofere i juri za novim osećajem sreće.
Posmatrano kroz ovaj aspekt problemima još i da zahvalimo.
Nama koji smislimo rešenja još više.

Sreća se i izučava, čak i meri nezvaničnim jedinicama.
Zvanično neko je meri u stečenom znanju, novcu, kapitalu ili putovanju. Ogleda se i u dragim osobama, deci,ljubimcima ili sitnicama.
I koliko god pokušali da je dokučimo, definišemo, ukrojimo i kontrolišemo, ipak sreća je za svakog različita.

Mogu negde nekome i sreće da se sudare. Ali, opet to su dve sreće i slične i različite, jer je do osećaja, spoznaje, do individue.

Kako je sreća aktivan proces to znači da prelazi iz jednog oblika u drugi. Zato je sreća i u davanju.
Inspiracije, motivacije, podrške.
Osmeha.
Proberite malo po sećanjima i izvucite iz tog šešira emocija osmeh nepoznate osobe u prolazu, tek tako i lako poklonjen.
Da, toliko je jednostavno.
I lako za uvećati i preneti, a to je samo jedna ideja.

Ima sreća i svoju srdžbu, ponekad. Može se naljutiti ako nešto poklonimo, pa zauzvrat očekujemo slično ili isto.
E, tu ona daje otkaz i ide dalje. Nestane.
Jer, sreća je kreacija dobre volje i ako joj zloupotreba stane na put ode sreća da je kuje neko drugi. Toliko se zna naljutiti da pošalje sestru karmu :) i preda joj zadatak.
Zato se sa srećom ne igraju igre. Ima ona pravila, nepisana najčešće.
Nekad zahteva i naše prilagođavanje, kad bane nenajavljeno.

Pitamo je:
„Otkud ti sad, srećo moja?“
Odgovara:
„Pa, godinama me prizivaš delima.“

Adresa na kojoj sreća stanuje jesu srećne osobe. Među njima su i oni sa pretrpljenjim nepravdama, traumama, ali nisu izbacili sa te adrese stanje sreće. Nisu je proterali iz svoga uma. Imati osećaj sreće je stanje duha. Izvesnije je da je i stanje odluke.
A, takva odluka sabotira nevolje, nalazi rešenja, utehe, zdravi um, nagovara telo da se pokrene.
Da istraje u savladavanju prepreka.

Sve je to maraton svesnog napora da se misli dobre i srećne drže na okupu.
Proizilazi da sreća voli samodisciplinu.

Dokazano je da srećni ljudi su produktivniji i lakše osvajaju poverenje, a to vodi ka uspehu. Skloniji su saradnji i da pomognu drugima. A, uspeh ima razne oblike, od privatnih do poslovnih. Toliko se u sve upliće sreća, da je proverena opcija i dobra investicija.
Doneti odluku o srećnom stanju.
Voziti tim putem.
Kad bi osećaj sreće bio jedan infektivni agens, i lako da se prenosi, tu pandemiju ne bismo zaustavljali.

Ivana Mavrak