„Bez vežbanja i dva litra znoja, tri puta nedeljno bolje da štedite za pelene“.

I posle ove rečenice žena je mirno sedela.
Nije se ni nasmejala.
Nije ni očima.
Nije ni kolutala.
Svoje misli otkotrljala je gledajući kroz kardiologa.

A, misli su pitale:

Da li je mogao i ovako?

Mogu li vas zamoliti za jednu uslugu, zanimljivo je i može doprineti vašoj boljoj kondiciji?

Uzmite papir.

Napravite dve kolone. U jednoj napišite ŽELIM, u drugoj NE ŽELIM.
Iznad obe, na sredini neka bude natpis ZDRAVLJE.

Za svaku želju i neželju razmislite i stavite: REŠIVO / NEREŠIVO.
Neka papir prenoći.

Ujutru ga uzmite i krenite od neke rešive stavke.

„Iako želim da bude, nije mi jasna vaša molba?“ -reče žena.

Motivacija nije najbitnija stvar,svakome i svaki dan kad ustane.
Potreban je svestan napor da se istraje. Nekad je to list papira na kome su napisane želje.
Da ne bi papir trpio, to što napišete neka bude prvo što ujutru ugledate.

Šta biste napisali?

„Želim da prekinem generacijski niz preranog odlaska.
Onog bez pozdrava. Srčani udari ne vole duge rastanke.
Ne vole ni moždani.
Pričam o onim jakim. Jaki ljudi, jake boljke.
Takvi geni su mi dodeljeni. Ali, dodeljena su mi i deca. I, evo ja bih da dugo budem deo njihovih radosti. Izvor tuge ne bih da budem za njih.To je moja želja!“

Iz misaone mašine, ženu izbaci nagli zvuk tramvajske šine.Kad koči, da uspori da tramvaj ne pokosi. Dobro je, pokošene su njene misli. Ipak, živa je.

Još, da se zahvali kardiologu kroz reči da motivacija i komunikacija su partneri i nisu svirepi.

Daj mi uvide, al ne razmišljaj za mene.
Ako želiš da me motivišeš upakuj to u papir koji šuška taman toliko da probudi moju motivaciju, da je nađem, da me uzme pod ruku.

Neka me tvoje reči za poneti drže dugo i do sledeće kontrole.
Neka me bude jutrom i da se ne posramim sebe.

Znam teško je. Uskladiti zabrinutost za pacijenta, činjenice i rezultate, vreme koje nameće posao, a uvek ga manjka.
Zato molim te u tih pet minuta, ako ništa napravi dobar govor, ma i skeč je dobrodošao. Ionako smo svi klovnovi naspram bolesti.

Uvežbaj ga.

Ali, da te pamtim. Tebe što mi znanjem i podrškom produži život. Seti se da Hipokrat ti stoji iza leđa.
I moja deca će te spominjati.

I tako dragi moji čitaoci, upozali ste kroz priču jednu ženu. Rodila se u mojoj kreaciji. I sad živi kroz digitalno slovo. A, možda ste danas prošli pored nje. Možda vam se upravo osmehuje. Može biti blizu i daleko. Beskonačne su misli o njoj.

Ne znam šta je na njenom papiru pored uzglavlja.
Nadam se da je njeno srce još zdravo i puno dečijih zagrljaja.

Ivana Mavrak.