Ovo nije priča o resturaciji zdravlja.

Nije ni priča o načinima konzervacije zdravlja.

Ovo je priča o preplitanju nauke, umetnosti, veština i određenih instrumenata, arheoloških otkrića i kroz istu želela bih da ukažem da svako od nas bez obzira na struku, veštine i znanja može se naći u poziciji kompetentnosti da iste primeni u određenim situacijama.

Priča se može svrstati i u ediciju „ Da li ste znali?“.

Pa, tako alati i strpljenje mogu povezati osobe edukovane iz oblasti zubne tehnike, stomatologije, arheologije i umetnosti. Te osobe se mogu smestiti u jednu prostoriju sa ciljem zajedničkog projekta odnosno restauracije.

U muzejima u prostorijama koje su izvan pogleda posetilaca, gde se obavlja rad na restauraciji umetničkih, arheoloških, istorijskih i drugih predmeta koriste se aparati i alati koji se koriste i u zubno-tehničkim laboratorijama i stomatološkim ordinacijama.

I jedan i drugi posao traži strpljenje, manuelnu spretnost i vreme.

U stomatologiji postoji i oblast koja se zove „restauracija zuba“, a najednostavnije rečeno to je nadoknada, obnavljanje zubnog tkiva (dela zuba) koji nedostaje iz raznih razloga (karijes, trauma, i drugi).

Misao mi se na trenutak povela sa time koliko je lepo raditi sa ovim instrumentima, a imati nula procenata šanse za nastanak otoka, alergije, bola i druge često ili ređe očekivane siuacije prilikom terapije oboljenja zuba i mekih tkiva usne duplje.

Ukoliko imate neku vrstu straha od instrumenata prilikom stomatoloških intervencija možda za početak da prebacite loptu straha na misao koliko je zanimljivo da upravo neki od njih se koriste pri restauraciji umetnina ili arheoloških pronalazaka.
Upravo tako neka amfora za vino u prvom veku nove ere, u Pompeji je zatrpana lavom i pepelom, ostala do momenta ponovne restauracije vrlo verovatno u nekom momentu i nekim od instrumenata iz stomatologije.
Što se mene tiče, dovoljno je o ovome razmisliti, uključiti znatiželju i strah isključiti.

A, među tim instrumentima su instrumenti za ispitivanje površine zuba, ispuna (plombe) odnosno stomatološke sonde.
Instrumenti za evakuaciju (uklanjanje) patološkog sadržaja parodontalnih džepova vrlo su efikasni prilikom restauracija predmeta. Jer, ako nisu agresivna za usnu duplju, nisu ni za predmete.
Stomatološka ogledalca su vrsta retrovizora za osetljive i teže dostupne delove predmeta. Omogućavaju tzv. indirektan rad koji se svakodnevno koristi u stomatologiji, a to je rad tako što se gleda u ogledalo i radi na određenoj površini.
Te površine mogu biti drvo, keramika, metal, i eto kako se lako sa biološkog materijala sklizne u ove nežive.

Zanimljivo je da je ultrazvučni aparat za čišćenje kamenca sa povšine zuba ultrapoželjan u restauracijskim radionicama. Zahvaljujući ultrazvučnim pokretima vrha instrumenta (vibracijama) uz mlaz vode smanjuje se mogućnost za oštećenje predmeta na kom se radi restauracija.

Ovo je još jedan poziv za motivaciju za zakazati ultrazvučno čišćenje kamenca sa zuba. Jer, hej...ako može na tim predmetima hiljadama godina starim ili bar par stotina, može i na zubima bez straha od oštećenja istih. Jedno od češćih pitanja jesto upravo da li pomenuti tretman zuba ih oštećuje? Ne, ne oštećuje.

Naprotiv, vrlo će prijati, jer posle skidanja kamenca sledi poliranje zuba. I tu dolazimo do pasta i instrumenata za poliranje zuba.

Setite ih se prilikom sledeće posete muzeju i divljenju nekom izloženom predmetu koliko je sjajan, površina glatka i otkriva boje drevnih vremena.
Veliki procenat mogućnosti stoji u pretpostavci da su slojevi i slojevi prljavštine i prašine uklonjeni sa tog izložbenog predmeta ultrazvučnim aparatom, pastama i gumicama za poliranje, koje se rotiraju (okreću) na nekom instrumentu, a koji se drži kao olovka. I verovatno raznim vrstama četkica.

Nadalje, još jedno sredstvo u medicini i stomatologiji, a primenjuje se i u restauraciji jesu laseri.
Njihova prednost je tačno izračunata dubina prodora za svako tkivo ili materijal na kom se koriste.

Kroz digitalni zapis ovde želela sam da prenesem oduševljenje spoznajom o upotrebi instrumenata i veština iz stomatološke prakse u sasvim druge oblasti – arheologije, umetnosti, istorije.

Svesnost ili podsećanje da možemo na dnevnom nivou da učimo jedni od drugih, ostavljamo otiske znanja u danu druge osobe čini dobro za zdravlje.

Nova definicija lečenja bolesti jeste restauracija zdravlja.

Ivana Mavrak