Draga priliko,

gde god da si posvećujem ti ovo pismo.
I svim tvojim sestrama prilikama.
Mojim bivšim i budućim, one koje nisam prepoznala i one koje sam upoznala.

Spoznala?

Priznajem za ove druge trebalo je vreme da spoznam da će se javiti.
Pokucati.
Šapnuti.
Neke su i vikale :) priznajem.
Ponos sam zakjučala duboko u srcu dok pišem ove redove, pa ti mogu priznati da sam počela da mislim o tebi. I svim tvojim rođakama, prilikama.
Da ti se nadam.
Da ti dam na izbor da dođeš kojim god putem želiš, ali pravednim.
Ma, bani!
Po želji.
Nenajavljena. Slobodno!

A, znaš sve prethodne godine, a to ti je bar prethodnih 30 godina ja sam radila na tome da te dočekam.
Samo tad nisam mislila o tebi. Apsolutno mi na pameti nisi bila.

Da li je to bila naivnost mladosti?
Ili upornost koja mi od genetike stigla? Možda pre vaspitanja. Radi, stvaraj, ne kukaj.

Ili ako sam (u najboljem slučaju) na pola puta života da li je to srednjovečna zabrinutost? Pa, ti sad i pismo pišem!
Trošim vreme.
Menjala bih ovu brigu za potvrdu da ću sve stići.

Ima još nešto. Malo je neprijatno da ti to spominjem, ali kad je bal nek je digitalni zapis za zauvek.

Usudiću se da podelim i ovo:

Pomislila sam da dolaziš da mi se odužiš. Jer, sam vešta da kreiram prilike za druge. Povežem ljude, od toga sjajne pojave, pa i naprave se dese. Uposlim tebe i tvoje sestre.
Znaš ti mene i da promašiš. Ne znam da li je to tvoja duhovitost?
Uputiš mi poziv, a ja na drugom mestu i ne mogu ti odgovoriti. Ne postoje fizički dve mene :)
I onda se datum pomera i mene to izjeda. Ja bih iz prve, šta ću malo se strpljenje izlizalo, potrošilo.

Pitam misli:

„Gde čekaš, gde si se sakrila?“
Znaš li šta odgovaraju?
„Stvori svoju priliku!“
Smeješ se?
Znaš ti, znam i ja da nije sve u mojoj kontroli. Nekad sam živela po ideji da jeste. Ideja se zvala zabluda.

I, evo da te i zamolim, svedoci molbe su svi koji čitaju ove redove:

Sledeći put kad mi pošalješ neki dokument, napiši i svoje prezime. Prilika je svaki dan, mnogo. Želim da znam kojoj da se zahvalim.

I još da te pitam:
Kako se boriš sa neprilikama?
Kako ih savladaš? Oboliš li od njih? Kad te savladaju...Ko te leči?
I da, neću samo sedeti i čekati da se pojaviš, ali ne mogu ni da grabim i vapim za tobom.
Vraćam se na fabrička podešavanja, ona mladalačka :)
Uključena mi je lokacija, pa ti malo baci pogled. Da me ne promašiš.
I da ti odam tajnu, ako do sad nisi šifru moje vitalnosti shvatila. Možda je i to ambicija, možda i ega kreacija ali ako bih birala jednu priliku da mi pošalješ, bila bi da budem u takvoj prilici da drugima dajem prilike.

Ako sam nejasna, pošalji mi tvoj broj telefona, pozvaću te i objasniti. Nije problem.
A, ne ipak ajde stvori i ugovori da se sretnemo.
S ljubavlju,

Ivana Mavrak.