Od straha se gubi i razum, zubi takođe.
Da postoji strah od posete stomatologu odnosno stomatološke intervencije (pa makar i da je samo pregled u pitanju) postoji.
Malo je kome prijatno da se „čeprka“ po ustima, unosi se u lice...
To rastojanje od nekih 30cm pripada ili se svrstava određenom intimnom prostoru/rastojanju. Ali, dok nas roboti ne zamene (a, desiće se i nije ni to daleka budućnost) ostajemo mi, živi ljudi, doktorke i doktori za zube, čija je obaveza vrlo često i da pružimo psihološku podršku (kolko je u našem domenu) prilikom posete ordinaciji, ukoliko imate strahove u vezi pregleda ili intervencije.
Evo, nekih smernica koje ukazuju na stah od posete stomatološkoj ordinaciji:
*ovo su izvedeni moji zaključci tokom prakse, i nisu navedeni svi.

• Odlažete redovne preglede, a kada zakažete isti konačno,opet se stvori neki „izgovor“ pa morate da otkažete. Dešava se da pacijenti se jednostavno ne pojave...odnosno ne jave svoj „nedolazak“.

• Prilikom pomisli ili ulaska u ordinaciju osećate mučninu, ponekad i vrtoglavicu. Ali, ne povraćate, niti gubite svest.

• Oblije vas hladan i iznenadan znoj. Tu već zabrinutost kulimira.

• Zub boli i pokušavate da to lečite tabletama protiv bolova, antibioticima na „svoju ruku“ i raznim narodnim metodama.

• Ukoliko ste imali neprijatno iskustvo kod stomatologa, često ga i obavezno kad trebate posetiti istog/istu reaktivirate i ponovo proživljavate u mislima tu situaciju. A, ako je bilo i prijatnih, netraumatičnih poseta, njih ste potisnuli.

• U ordinaciji pitanja stomatološke sestre ili doktorke :) kao da ne čujete i sami se čudite kako odgovarate nejasno ili ponekad netačno. Npr. zaboravite da kažete da pijete neke lekove, ili da imate neku hroničnu bolest.

Ima toga još.

Iznenadili bi se da znate da veliki broj medicinskih radnika ima ove simptome, a od njih se ne očekuje tako nešto. Opet , i oni su ljudi. Generalno, strah ne bira uzrast, pol,socijalni status ili obrazovanje.
A, o očekivanjima neki drugi put.
U osnovi svega je strah.
I strah što je jači, sve vam je dalji stomatolog.
Što je dr za zdravlje zuba dalje, to su problemi u ustima veći.
To znači više karijesa, upaljenih, inficiranih desni (parodontopatija), klaćenje zuba, pa se čak i „šetaju“ (migriraju sa jednog mesta na drugo, polako, neprimetno, a nema ko da primeti, jer se na pregled ne ide...).
Pa, zadah, loš onaj.
Sve vodi ka tome da se osmeh krije. A, kad se osmeh krije, tad već do ničeg nije.
Na kraju veliki bol ili bol i otok, ili...ima tu kombinacija vše, dovodi osobu na stomatološku stolicu.
Onda od upale zuba i okoline, anestezija ili malo ili nikako deluje. Em , sve to je hitno pa dr ne stigne da upita:

“ Kako ide život?“

I vrlo često zub bude za vađenje.
Uzrok (između ostalog) - STRAH!

Onaj koji vas je udaljio od pregleda. Redovnih. Pa, malo da se skine kamenac. Ispoliraju zubi. Na miru, ljudski popriča.
Pacijent se motiviše, dr se inspiriše :)
Ko zna da li bih ikad pisala o ovoj temi i na ovaj način, da sam zaboravila iskustvo jedne žene koja je od straha izgubila sve zube. Jedan po jedan. Jer, kad bi došla do dr, zub je bio za vađenje, po najtežem scenariju. I svaki put trauma.A, odrasli imaju 32 zuba, najviše moguće :)
Žena je bila medicinski radnik. Ja sam tad bila na stažu, znači završila fakultet, imam diplomu u džepu i entuzijazam u glavi. A, kako volim psihologiju, već tad sam neke pojave drugačije tumačila, bilo mi je jako žao da nije uspela da se izvuče iz tog pakla straha.
Danas ovim tekstom dopreću do nekoga.
I pobediće ili će se pomeriti jedan korak ka pobedi straha od posete dr :) za zube.
I zakazaće pregled.
I neće ga otkazati, bez razloga.
I biće sve ok.
Ivana Mavrak.