Rečnik definiše nesreću i ovako:
Nezgoda
Zlo
Problem
Muka
Velika bol, obično duševna.
Gubitak vrednosti
Briga
Kakve to ima veze sa oralnim zdravljem i zubima?
Ima.
Jer, nesreće se dešavaju i pri njima stradaju i zubi. Povrede zuba se ubrajaju u povrede glave i vrata.
Sad zvuči ozbiljnije, zar ne?
Dovoljno je jedno okliznuće i pad gde prilikom istog najčešće stradaju gornji prednji zubi (prosto rečeno „jedinice“).
Posle ukazane pomoći stomatološke i opšte medicinske (ukoliko je potrebna) i posle vremena oporavka od fizičke traume, ipak može ostati jedna koja se ne vidi iz prve, a to je određena nelagodnost i osećaj neprijatnosti, jer je izgubljen deo zuba ili ceo zub.
I sasvim je osećaj razumljiv, jer je zub deo tela.
Jedan od vidova potvrde i to pravne, jeste da postoji kvalifikacija povreda (gubitka zuba) kao posledice nesreće i one su u pravilnicima zakona o osiguranju gde postoji stavka i na ovu temu.
Ono što se u praksi i životu sreće jesu pacijenti, osobe koje odgovorno i sa odličnim rezultatima vode računa o oralnom zdravlju, imaju zdrave zube i desi se nesreća!
I posle sanacije polomljenog ili „izbijenog“ zuba, dugo vremena posle toga osećaju neku vrstu nepravde.

Ovo su neke smernice za lakše prevazilaženje ovog stanja:

• Niste krivi. Nesreće se dešavaju. Ne postoji racionalno objašnjenje. Prihvatanje situacije je prvi korak, i možda najbliži razumu.

• Prirodni zub je najdragoceniji, ali i veštački (krunica, ili implantat) zahvaljujući razvoju materijala od kojih su izrađeni, danas su na raspolaganju takvi da su se jako približili ili prilično izjednačili da po estetici i funkciji zamenjuju prirodni zub. To znači da ćete najverovatnije biti jako zadovoljni izgledom istih. Dobro je da smo savremenici takvih materijala i tehnika, a sledeće jedino može biti da se revolucionarno smisli način da nikne novi zub, i to za kratko vreme :)

• Ukoliko vas obuzima osećaj nelagode zbog gubitka zuba, podelite to sa svojim doktorom/doktorkom za zube ili sa osobom kojoj verujete, a ume da vas sasluša.
  Nije glupo.
  Nije smešno.
  Jer je oralno zdravlje deo opšteg, a u opšte spada i mentalno zdravlje. Ta nelagoda može preći u anksioznost, a ova u svakodnevnicu. Mnoge osobe traumu vuku godinama, a da toga nisu ni svesne.

• Ukoliko se trauma zuba desila detetu, odrasli su odgovorni da pruže podršku. I podrška treba da se dešava i u stomatološkoj ordinaciji, ali i van nje. Podrška podrazumeva objašnavanja i to česta, da se padovi dešavaju, i kad se dese povrede se leče. Rešenje postoji.
  Deca su često dugo vremena posle traumatskog gubitka zuba uplašena i svaki i najmanji pad vraća ih na početak i te promene u ponašanju treba primetiti i dati podršku. Dobro je uključiti i okolinu, bližu. To nije „pod staklenim zvonom čuvanje“ nego je jedan dobro socijano konstruisan pristup gde se to dete može naučiti da sutra ume da uputi podršku drugom detetu u sličnoj situaciji.
  Ponekad je dovoljno probrati malo reči i ne komentarisati zašto neko dete ima takav kakav ima zub ili ga nema uopšte. Kod dece sanacija odnosno rehabilitacija zuba može da potraje.

• Postoji i ona uteha: „Moglo je i gore biti...“
  Ne volim je, trudim se da je zaobilazim, ali u predelu glave i vrata može imati smisla.
  Kako?
  Prilikom većine padova ili povreda gornja vilica i zubi su ti koji su prvi na udaru, i na neki način žrtva od povrede nosnih kostiju, očiju...

• S obzirom na nove materijale u ustima (plombe, krunice, protetski mostovi, implantati) potrebno je uvesti neke male izmene ili dodati nešto u održavanju svakodnevne oralne higijene. A, zbog dužeg trajanja nadoknade i zdravlja desni.
  Ako su na primer kompozitni ispuni (bele polombe) na prednjim zubima, trebalo bi steći naviku da se hleb najpre u rukama prelomi na manji komad (zalogaj) da bi se izbeglo odsecanje istog prednjim zubima (plombama). To je sitnica koja mnogo može da znači.

Za kraj ovog teksta ostavljam reči Marka Aurelija:

„U slučaju nekog bola, imaj na umu to nije sramota i ne šteti razumu, ne kvari ga ni u razumnom ni u društvenom delu.
Kada te zadese teški bolovi, pomogni sebi Epikurovom mišlju:
„Bol nije nesnosan ni večan“.
Ako znaš svoje granice i ako ništa ne umišljaš.
Imaj i ovo na umu:
Većina onoga što nas muči su u stvari skriveni bolovi, kao kada smo pospani, kada nam je pretoplo i kada gubimo apetit.
Ako te nešto od toga muči, reci sebi: bol me savladao“.

Uz reči iz drugog veka ove ere, a opet i Epikurove od pre nove ere, i savremenu stomatološku rehabilitaciju, neka ove moje digitalne reči nađu svoju inspiraciju.
Ivana Mavrak.