25.10.2021
Iz diktata savremenog doba čije je srednje ime brz tempo rodio se pojam „multitasking“.
U trenutku kada pišem ovaj tekst, jezik kojim se koristim, nema svoj naziv za ovu pojavu, barem nema zvaničan. I žao mi je zbog toga.
Stoga „multitasking“ je termin kojim se opisuje obavljanje više radnji istovremeno.
Danas raspolažemo raznim tehnologijama, u jednoj smo vrsti digitalne revolucije. Pored ovoga naše breme je i da smo kao region u tranziciji, i sve zajedno je zov jedne moderne džungle.
I izazov.
Postali smo dostupni, ali i konfuzni.
Multitasking u praksi, u stvarnosti svakodnevnice znači prebacivanje sa jednog zadatka na drugi.
Neurolozi su uvideli, da što duže traje ovaj proces to je i veći kognitivni gubitak.
Najjednostavnije rečeno:
Stvaraju se loše navike, iz njih proizilazi neproduktivnost, a istraživanja su došla i do zaključaka da se smanjuje opseg kritičkog mišljenja.
Pitam se, kako bi na ovo Aristotel reagovao? Jedan je od začetnika istog, i pitala bi nas sve logika: kako smo napravili začaran krug gde se radi sve, a obavlja malo?
Multitasking na duge staze dovodi do nervoze, anksioznih poremećaja, nesnice, pa i depresije. Crpi i psihički i fizički, ma koliko voleli sve svoje zadatke.
Kako se uvukao u naše živote?
Iz želje za povećanjem radne efikasnosti. Međutim, da je predračun ispostavljen pre ulaska u to kolo, mnogi bi razmislili o toj ceni.
Najveća cena multitaskinga je narušeno zdravlje.
I?
Kakve veze ima multitasking sa uzimanjem lekova?
Ima važnu i praktičnu, a najveći problem ove veze je da je često oni koji piju lekove svakodnevno možda nisu svesni.
Osobe koje imaju neko hronično oboljenje, lakše ili teže, imaju i terapiju koja se u većini slučajeva sprovodi svaki dan uzimanjem odgovarajućih lekova, bilo da su tablete, kapsule. Terapija se pije svaki dan , u određeno vreme, i koliko se puta desilo:
Da se uzme ta bočica na primer sa tabletama, izvadi jedna i to je prekinulo:
Ideja i radnji je beskonačno.
I taj neko je odgovorio na poziv, tu se zadržao u razgovoru. Taj neko je odgovorio na pitanje, taj neko je isključio rernu...ili nije?! Ona notifikacija sa društvene mreže odvede tog nekog na Maldive...fotografijom.
I kad se opet prebaci na zadatak „popiti lek“ osoba se ne seća da li je to i uradila?
Desio se kognitivni gubitak u moždanoj funkciji. Podatak ne može da se pronađe. Ni „pronađi opcija“ ne pomaže.
Ovo u svakodnevnom životu pripisujemo ili potpisujemo pod zaboravnost.
I šta sad?
Ovo može da se ponavlja svaki drugi, treći dan, može i svakodnevno. Terapija tada nije sprovedena. A, još gore je ako bi se uzela dupla doza.
Zato ako bi se i desila ovakva situacija, za većinu lekova bolje je, ako se ne možemo setiti da li smo popili lek ili ne, preskočiti taj dan. Jedan dan u većini slučajeva nije problem, dva i više je znak za uzbunu.
Multitasking može preći u multitoksičnost, sa različitih aspekata.
Isti princip je i kada se piju suplementi(dodaci ishrani), jer i oni imaju maksimalne dnevne doze koje se ne smeju prekoračiti.
Multitasking nije rezervisan samo za osobe od karijere. To je najčešća predrasuda. Jednako pogađa i domaćice, gde jedna osoba obavlja više poslova istovremeno, i to svaki dan. Koliko je multitasking udružen sa stresom opasan spoznalo je i roditeljstvo,gde su se strašni postupci zabeleženi. Primeri nesrećnih slučajeva zaboravljanja dece u autu.
Postoji način da testiramo u pravom smislu pojam multitasking. Dovedite se u situaciju da u isto vreme slušate dve osobe. Da li ste sasvim uspeli obe da saslušate, čujete? Iskren odgovor zadržite za sebe.
Ovaj tekst je vrsta apela da obuzdamo svoj dan.
Raspored.
Zbog zdravlja i odgovornog odnosa prema terapijama koje se ordiniraju od strane doktora. Da bi bile uspešne.
A, za multitasking postoje brojni dokazi da nije efikasan. Međutim, doba čiji smo savremenici nam je nametnulo kulturu određenih definicija uspeha, u kojima je pohvala ukoliko ste sposobni da mnogo toga obavljate istovremeno.
Možda da razmislimo kako da upravljamo zadacima, privatnim i poslovnim. Dok još imamo kritičko mišljenje.
Ivana Mavrak