Zamislite da je pred vama ubeđenje da ćete isključivo desnom rukom efektivno oprati zube.
Da je to jedini ispravan način. Da ste na taj način u većini i da vas isti čini nadmoćnim.
Zvuči li ovo neozbiljno? Loša reklama?

Ozbiljna je situacija da smo u 2021. godini i da još opstaje pojava da se deca od najranijeg uzrasta primoravaju da crtaju, jedu, pišu desnom rukom. A, deci o kojoj pišem je priroda ili genetika dodelila bolje veštine i snalaženje levom rukom.

Procenjuje se da je u svetu 10 % ljudi levoruko.
U prevodu ili svakodnevnom životu ovo znači da je 90% sveta i proizvoda prilagođeno osobama koje se dominantno koriste desnom rukom.
Proizvodi namenjeni levorukim osobama su po pravilu i skuplji, od makaza, alata do stomatološkog radnog mesta (stomatološke stolice i prateće opreme), dalje možete da maštate.

Često je i ovo razlog da levoruke osobe samoinicijativno uvežbaju i desnu ruku za sve te alate i radnje. Zamislite prilagodljivost njihovog mentalnog, neurološkog, mišićnog i svih sklopova organizma da se izvešte da bi bili u mogućnosti da svakodnevno funkcionišu.
I ovo je u redu kada je u pitanju odrasla osoba i to je njen izbor u datim situacijama.

Ali, šta je sa decom?
Šta se sve dešava i koje posledice mogu da budu ukoliko se levoruko dete „trenira“ odnosno primorava da piše desnom rukom ili da jede?

Ili da se vratim na odrasle, i tu se zapitam za sve studente stomatologije (bar iz moje generacije) koji su odustali od fakulteta jer im stomatološka mesta nisu „išla na ruku“, a mladost nema uvek strpljenja i pored sve ljubavi za fakultet koji su izabrali.
Slično je i sa nekim drugim zanimanjima, na primer gde god postoje alati.
Oni koji nisu odustali postali su senzacija, jer su podjednako dobro koristili obe ruke prilikom rada.
Pitanje je da li bi oni koji teraju decu da se koriste/pišu desnom rukom isto to se usudili reinkarnisanom Leonardu Da Vinčiju? Jer, i on je među mnogim znamenitim ličnostima bio levoruk.

Ili ako čujemo:
„Moje dete, mali Ajnštajn!“

A, to dete piše desnom rukom hoćemo li da mučimo to dete da piše levom rukom da bi se uklopilo u hvalu, jer postoje Ajnštajnovi spisi koji su pisani levom rukom.
Da toliko je besmisleno, ali u praksi se dešava ova tortura.

Zašto je teško pojedinim odraslima, a odrasli su odgovorni za decu da puste jednostavno prirodu da pokaže koja je moždana hemisfera razvijenija odnosno koja je ruka dominatnija i veštija kod svakog deteta ponaosob?

Toliko je jednostavno. Dete koje se dominantno služi levom ruku nema anomaliju. Ali, tretman primoravanja da istu zanemari i da koristi desnu u datom slučaju može imati razne posledice u vidu poremećaja u psiho-socijalnom razvoju. Ta deca nisu rođena sa tim poremećajima.

Treba prihvatiti činjenicu da 90% dana levorukog deteta mu nije prilagođeno i da zbog tih okolnosti treba imati strpljenja.

Nije medicinski opravdano i nehumano je protiviti se prirodi deteta koje se vrti u krug na levu stranu, prihvata predmete levom rukom više nego desnom, levom nogom šutira loptu, četkicu za zube prihvata levom rukom i pere ih, kada oblači jaknu traži prvo levi rukav (a vi ste se baš namestili za desni...) i ovakvih primera je mnogo i svakodnevno.

Roditelji/staratelji ukoliko su dovoljno posvećeni detetu mogu i sami između četvrte i pete godine detetovog života da jasno utvrde da li je levoruko ili ne?
Ako se ovo ne desi tu su specijalisti, počev od pedijatara koji će verovatno i prvi uočiti.
Treba imati u vidu da postoji i procenat dece koja će podjednako vešto koristiti i levu i desnu ruku u zahtevnim radnjama. Malo ih je, ali postoje.

Pisanje desnom rukom ne sme da bude rezultat vaspitnih mera.

Pisanje kreće negde već u predškolskom uzrastu, a tad deca su svesna određenih spoznaja. Spoznaja deteta koje je veštije levom rukom da svi drugi pišu desnom može da izrodi sumnju u sebe, da je drugačije. Ili želju da se ukopi, da bi bilo prihvaćeno. Ako se tad ne uhvati momenat spoznaje od strane odraslih i ne pruži podrška i objašnjenje posledice mogu biti ispoljene na razne načine.
Od mucanja, socijalnog distanciranja od druge dece, povlačenja u sebe, nesigurnost i druge.
A, samo treba da im ostavimo vremena i prostora da prevaziđu onih 90% svakodnevnice sveta koji nije po njihovoj meri.
Ono što je ređe kao pojava navodi naučnike da zagrebu i da istražuju. Danas imamo podatke da osobe koje su veštije levom rukom, odnosno kojima je desna hemisfera mozga razvijenija su kreativne, ali i temperamentne osobe u određenim specifičnim situacijama.
Emocionalno inteligentne, a kako svet nije podešen prema njihovoj ruci, imaju češće drugačije načine rešavanja problema.

Ulažem nadu u moje digitalno slovo da napravi i najmanji pomak za razumevanje sveta levoruke dece i svih koji su svakodnevno sa njima.

Zašto se ne zabrinemo da primoravanjem svakog deteta da piše ili crta desnom rukom, a veštijeg sa levom rukom ugrožavamo potencijal ispoljavanja kreativnog delovanja? Ili zašto ne dozvoljavamo da vidimo koji su potencijali te dece?
I da odgovorim na pitanje iz naslova:

Kojom rukom perete zube?
Svejedno je.
Samo je važno da ta ruka prirodno i lako drži četkicu za zube. I sve dok su pravilno i temeljno zubi oprani, njima je zaista svejedno.

Ivana Mavrak