Zamislite umesto porodične fotografije, na polici u dnevnoj sobi ili možda kancelariji nalazi se uokviren snimak zuba.

Zvuči šašavo?

Možda i ne onome ko se borio da sačuva jedan ili više zuba, ili da sačuva kosti vilica, ili da se divi zubnim implantima koje je organizam lepo prihvatio.

Ako, se i dalje prethodni opis čini šaljiv, ipak je kroz njega provučen deo odgovora na pitanje:

Zašto se zubi snimaju?

• Da se postavi dijagnoza za zub ili regiju oko njega koja se snima.

• Da se dopuni klinički pregled.
  Pregled znači gledanje zuba i okoline, čačkanje sondom, i sva pitanja koja dr za zube postavi. Klinički pregled zahteva i neki način kojim vidimo strukture koje golim okom nam nisu dostupne, a maštanje ne dolazi u obzir. Samo činjenice. Tu uskače i snimak zuba kao dopuna pregledu.
  Sasvim slično ili isto kao i kada se snimaju drugi organi.

• Da se uoči karijes koji se pregledom ne vidi. To je onaj tzv. koji se može razviti kod ispuna (plombi) koji su dugo prisutni, a ne daju simptome još. Ili karijes koji se smesti između dva susedna zuba.

• Da se prati tok lečenja zuba ili zarastanje kosti, posle npr. vađenja ciste koja se može pojaviti u kostima vilica (ovo je samo jedan od primera).

• Da malo zavirimo i u maksilarni sinus (u stvari šupljinu koja se nalazi u određenom delu kostiju gornje vilice). Ili da se proveri pre nekih hirurških intervencija da nije koren određenog bočnog zuba malo svojim vrhom zašao u sinus gornje vilice. Sve zanimljivije, zar ne?

• Iz razloga stomatološke znatiželje.
  E, ovo je šala :)
  Ali, ako uzmemo radove specijalističke, i slične u svrhu naučnog saznanja, onda i ova indikacija može biti opravdana, iako je spomenuta da malo razvuče mišiće zadužene za osmeh. Neka rade!

Razloga za snimanje zuba može biti koliko i patologija (bolesti) ili anomalija zuba i okolnih tkiva.

Suština je da imamo uvid u te strukture koje okom i kliničkim pregledom ne možemo da vidimo. Nedostupne su.

Danas u oblasti stomatologije se koriste digitalni rendgen aparati, čime je zračenje znatno umanjeno. To je digitalni snimak (koji može da se odštampa) i kao takav čuva se u elektronskom obliku.
Zato je pristup tom snimku brži i lakši,a time je i bolje i lakše praćenje zdravlja zuba koji je na snimku.

A, opet elektronski oblik omogućava da se u par minuta snimak prosledi dalje, na primer lekarima drugih specijalnosti, ako za to ima potrebe. Na taj način kupujemo ono najdragocenije, a to je vreme.

„Stomatolog je jedini lekar/ka kome u radu i postavljanu dijagnoze ne treba radiolog da bi to i uradio.“

Ovo su reči pokojnog Prof. dr Zorana Rakočevića, koje pamtim sa vežbi iz predmeta „Radiologija“ na Stomatološkom Fakultetu Univerziteta Beograd. Hvala mu na ovom uvidu, i na strogoći koja je bila pravična i zaista nas vodila do znanja.

Pored uobičajenih snimaka u stomatološkoj praksi, koji su pacijentima poznati („mali i veliki snimak“) učili smo i o drugim snimcima glave i vrata, pa čak i nekih drugih regija. Ovo je da shvatite malo svog dr za zube :) a i uputite pozdrav od mene.

Najčešća bojazan pacijenta i pitanje je:

Da li je zračenje prilikom snimanja zuba opasno po organizam?

Danas nije opasno zahvaljujući savremenim digitalnim tehnologijama snimanja kojima je zračenje svedeno na minimum.

Pri tom, postoji i zaštitna kecelja i okovratnik koji se stavlja prilikom snimanja zuba. Kao još jedan vid zaštite vitalnih i osetljivih organa.

Bojazan se smanjuje i činjenicom da rutinsko digitalno snimanje zuba traje jako kratko (tzv. vreme ekspozicije) i da površina koja je izložena je mala (jedan do dva zuba ili najviše donja i gornja vilica na ortopantomografskom snimku (to je onaj koji pacijenti zovu od mila „veliki snimak“).

Znači snimanje zuba savremenim digitalnim rendgenskim aparatima koji su uredno servisirani je bezbedno. I jako važno dijagnostičko sredstvo u stomatologiji.

Zračenje nam dolazi svakodnevno i iz atmosfere, iz zemljišta, iz telefona odnosno izloženi smo mu. Zbog strahova pacijenata prema zračenju prilikom snimanja zuba, naučnici su išli dalje i nalazili dokaze kojima se ovaj deo približi i daju uvidi da strahom ne treba se voditi nego poverenjem u svog stomatologa ili stomatološkinju :)

Pa su tako došli do zaključka da je izlaganje zračenju prilikom snimanja zuba jednako dva sata neprekidnog izlaganja sunčevim zracima, i to kad su najajči.

Ili još zanimljivije da prekookeanskim letom doza izloženosti zračenju može biti veća nego prilikom digitaalnog radiografisanja zuba. Pa, niko u avionu ne nosi zaštitnu olovnu kecelju tokom leta.

Rendgenski snimak zuba ili zuba i vilica je pomoćno dijagnostičko sredstvo i uz klinički pregled i razgovor (anamnezu) sa pacijentom krči put tačnoj dijagnozi.

A, kako u svakom zrnu ima i kukolja, postavlja se i pitanje:

Da li postoje loši rendgenski snimci zuba, vilica?

Da, postoje i takvi se najčešće moraju ponoviti. Zato prilikom snimanja treba da se metalni nakit skine, da bi povećali šanse za dobijanje jasnog (generisanog) snimka.
I potrebno je da se prilikom snimanja osoba ne pomera. Iako kratko traje snimanje, deci ovo mirovanje malo teže ide.

Da zaključim:
Pasulj ćemo jesti, a zube snimati prema indikaciji od strane dr za zube.

Ivana Mavrak