Epilepsija je neurološko oboljenje.
Ako zamislimo mozak i njegove električne impulse koji imaju svoj tok svakodnevno, koji nazivamo normalnim, kod ovog oboljenja dolazi do najčešće kratkotrajnog prekida te normalne funkcije mozga.
To je epi napad koji nastaje iznenada, daje intezivne znake (grčenja mišića tela i druge zavisno od vrste epilepsije), i po pravilu traje do 5 minuta. Ako se ne bi dao lek za epilepsiju, napad može preći u još ozbiljnije epileptičko stanje, koje može ugroziti život pacijenta.

Ako bi se epi napad desio u stomatološkoj stolici za vreme intervencije, to se svrstava u urgentno stanje. Jer, pored grčenja mišića može doći i do poremećaja stanja svesti, a svaka stomatološka intervencija podrazumeva, neki instrument i to sitan ili na primer vaterolne za sakupljanje pljuvačke u ustima, što može biti krajnje ugrožavajuća situacija.

Zato evo nekih preporuka ukoliko bolujete od epilepsije ili poznajete osobu koja boluje.

Šta se može (a nešto od toga je i obaveza) sa strane pacijenta učiniti da se doprinese da stomatološka intervencija prođe u najboljem redu (pišem o intervencijama koje nisu oralno-hirurške, jer iste zahtevaju još veću pripremu):

• Informisati stomatologa o vrsti epilepsije (da li je „grand mal“ ili je „petit mal“ epilepsija)?
• O situacijama koje provociraju epileptički napad (npr. buka, jaka svetlost, stres...).
• Koliko su česti napadi?
• Koliko je efikasna terapija lekovima i koji se piju?
  Odnosno da li je epilepsija pod kontrolom i kad se desio poslednji napad? Ako se radi o nekontrolisanoj epilepsiji za stomatološke intervencije biće potreban i pregled i saglasnost neurologa.
• Intervenciju zakazati u ranjim jutarnjim časovima, jer bi trebalo da je organizam tad odmoran.
• Poželjno je da osoba obolela od epilepsije prilikom stomatoloških intervencija ima pratnju. Ukoliko je nema trebalo bi ostaviti broj telefona osobe koja se može pozvati da ukoliko se desi epi napad, posle ukazane pomoći pacijent se bezbedno i samim tim brzo, uz manje stresa odvede kući. Posle epi napada osoba je jako umorna.
• Lekove uvek imati uz sebe, i ovde pri poseti stomatološkoj ordinaciji, koja sama po sebi i kod osoba koje ne boluju od epilepsije u velikom broju slučajeva izaziva strah ili neprijatnost.

Lekovi za lečenje epilepsije, imaju i u nekim slučajevima neželjeno dejstvo koje se manifestuje u ustima, odnosno na gingivi. Češće je kod osoba koje su kao deca obolele od epilepsije ili u mladosti, pa s obzirom na dugogodišnju i doživotnu obaveznu upotrebu antiepileptika dešavaju se i ove promene na gingivi (desnima).
Oboljenje se zove hiperplazija gingive. Desni su otečene, uvećane, štrče iznad i oko krunice zuba. Crvene su i sklone krvarenju.
Ako se stanje ne leči prelazi u parodontopatiju, odnosno na kraju klaćenje zuba i gubitak istih.
Gingiva koja je zahvaćena je najčešće u regiji prednjih zuba i zahvaćena je strana gingive prema usnama (labijalna strana).
Rešenje?
Jako dobra oralna higijena i dijetesko-higijenski režim u smislu uobročenosti i sa što manje prerađevina.
Redovno i pravilno pranje zuba, upotreba konca za zube, kao i tečnosti za ispiranje usta prema preporuci stomatologa.
Redovno uklanjanje zubnog kamenca, a u slučajevima kada je gingiva uvećana i njeno hirurško uklanjanje koje izvodi specijalista parodontologije ili oralne hirurgije, uz saglasnost neurologa.

Uvećanje gingive može biti znak oboljenja drugih organa. Zato je oralno zdravlje deo opšteg i daje uvid u celokupno zdravlje.

Epilepsija je i dalje stigmatizovana, jer je oboljenje mozga, a može biti i nasledna. I to sve neupućenima daje materijal za nadogradnju raznih priča, koje ne koriste, a jako mogu da nanesu štete obolelim osobama, a zamislite tek osetljivoj kategoriji u razvoju-deci. Međutim, istina je da sa većinom oblika epilepsije moguće je i raditi, baviti se sportom, školovati i živeti produktivan život.
Epilepsija se dovodi i u vezu sa mnogim poznatim ličnostima, međutim medicinski je dokumentovana kod na primer Fjodora Dostojevskog.
I u Bibliji se opisuje epilepsija, ali kao „zaposedenost demonima“ ...
Za Napoleona Bonapartu se i dan danas spore da li je imao neki oblik epilepsije ili su to bili nervni slomovi?

Podaci da su epilepsiju imale ili se tako predpostavlja, mnoge kreativne ličnosti, su je stalno stavljale u položaj: da li su neka dela nastala „zahvaljujući“ oboljenju, jer većini epi napada prethodi aura odnosno skup vizuelnih i glasovnih signala.
Pa se može postaviti pitanje da li su umetnici prenosili svoje aure na platno, papir ili ostavili zapis kroz note?

Ivana Mavrak