Da, karijes zuba je u stvari infekcija. I to bakterijska infekcija.

Postoje bakterije koje kada u određenom broju nasele zube i usta, izazivaju infekciju koja postepeno mikrometar, nanometar ili koliko god malo, ali uporno razara tvrdo tkivo zuba.

Ako se toj infekciji ne stane na put posetom stomatologu infekcija ide do mesta gde je živac zuba, i krvni sudovi koji ga ishranjuju i BAM!!!
U nekom momentu, zub više nije vitalan (ovo je stručan izraz, koji lepše zvuči, a istina zvuči ovako- zub je mrtav).

Kad sam kumovala naslovu ovog teksta, nisam slučajno napisala „epidemija karijesa“, jer ona decenijama postoji u našoj populaciji.

Ako već veliki deo sistema nije svestan ovoga godinama unazad neulaganjem u stomatološku zdravstvenu zaštitu, ajmo mi kao pojedinci da se osvestimo i da svako vidi šta može već danas da uradi.

Osvešćenje je u statistici odnosno proceni da devet od desetoro dece uzrasta do 12 godina ima jedan ili više zuba pod karijesom.
Godišnje svakom stanovniku oboli po jedan zub.
Neka deca na prvi stomatološki pregled dođu tek pred upis u prvi razred osnovne škole (jer postoji obaveza dostavljanja uverenja o stomatološkom pregledu deteta u okviru sistematskog pregleda pred upis u školu).
Ovo znači da je dete između šeste i sedme godine na prvom pregledu, stomatološkom.

Da vidimo neke od načina ili osnovne za procenu nastanka karijesa kod dece ili odraslih:

• Detaljan razgovor (anamneza) sa pacijentom:

Kako i čime održava oralnu higijenu?
Kakve su navike u ishrani? Ili danas popularnije, kakav vodi životni stil?
Da li su i u kom procentu uključeni fluoridi u održavanju oralne higijene, na primer u pasti za zube? Ili koristi i neke druge paste sa supstancama koje vrše mineralizaciju zubnog tkiva.

• Posle razgovora sledi pregled usta i zuba i njime je potrebno:

Oceniti stepen održavanja oralne higijene (npr. dobra, srednje dobra, loša).
Kakva je pljuvačka (ima je dovoljno ili su pak usta suva).
Koliko zuba je zdravo, koliko ima plombi(ispuna) i ako nedostaju neki zubi, koliko ih nedostaje?

E, sad najvažnije šta možete već danas :) primeniti:

• Izabrati najbolji i najjeftiniji (dugoročno najisplativiji model) a to je četkica za zube i pasta, i pravilno pranje zuba.

• Na ovo dodati konac za zube.

• Čim prvi zub nikne detetu odvojiti novac za zalivanje (zaštitu) četiri stalna kutnjaka (šestice).
  Prvi zub nikne oko šestog meseca detetovog života, a ovi kutnjaci između šeste i sedme godine. Znači dovoljno dugo za štednju.

• Danas sam utiska da svako ima nekog prijatelja/prijateljicu stomatologa :)

Nađite se u ordinaciji na pregledu, uklanjanju kamenca...pa posle na piće.

Ako baš ne poznajete stomatologa, ima ona teorija da preko sedam ljudi koji se poznaju na neki način dođete do one osobe koja vam treba. Nisam ovo isprobavala, ali evo setih se i toga.

Svakako imajte na umu da vreme i materijal koštaju ove doktore, ali pregled i savet veliki broj kolega/koleginica neće odbiti.

• Ako niste konzument cigareta, to je još jedan doprinos za zdravlje zuba i desni. Kao i za brže zarastanje rana posle nekih operacija u usnoj duplji.

• Umaniti stres, meditirati, šta god od relaksacionih poduhvata dobro je i za zdravlje zuba. Sve je više oboljenja zuba i desni, i viličnog zgloba usled anksioznosti (u stvarnosti ovo znači na primer stiskanje zuba danju ili noću u snu, nesvesno). Mi spavamo šteta se pravi.

• Čitajte edukativne tekstove o oralnom zdravlju, jer će vas motivisati. Svima nam s vremena na vreme entuzijazam zataji, malo.
  A, posle čitanja neka ne ostane samo na tome nego da se deli i primeni.
  Bolje o tome uz kafu nego ogovarati druge.

• Na internetu postoje i predstave ili video zapisi istih koji su u službi promocije dobrog oralnog zdravlja. Na primer: „Karijus i baktus“.

• Ishrana i te kako doprinosi zdravlju zuba i usta. Usudiću se da kažem, jednako kao i pranje zuba.
  Uobročenost, biraje voća i povrća za užinu. Slatke obroke planirati kada znate da ćete prati zube posle konzumacije.

• Da budu „kul“ i popularna deca koja ponesu zdravu užinu u školu. Da radimo i na tom stavu, zar ne?

Važne su dobre navike, koje kada se usvajaju iz generacije u generaciju ulaze u genetiku.
Ima li boljeg nasleđa od zdravlja i vitalnosti? I znanja, prenetog?
Ivana Mavrak