U ovom tekstu šaljem poruku o drugačijem pristupu, a opšte korisnom tokom vaspitanja dece. Pristup se tiče ortodontske terapije (ispravljanje položaja zuba, odnosno obezbeđivanja dovoljno mesta za njihov smeštaj u vilicama).
Uzrast dece, u ovom slučaju okvirno je od osam do trinaest godina, kada je u ustima tzv. „mešovita denticija“ ili u praksi imamo neke stalne i neke mlečne zube. Dete ima protezice za zube, koje se skidaju po potrebi (mobilni ortodontski aparat).

A, koji je to drugačiji pristup?

Pristup koji uči dete odgovornostima i dužnostima.
Prvi preduslov za sticanje ovih veština jeste i doktor/ka stomatologije, specijalista ortopedije vilica. Da poseduje strpljenje i poštovanje prema detetu i roditelju, i u suprotnom smeru prema dr :) da postoji.
Ako uzmemo da je preduslov ispunjen idemo na temu ovog teksta.
Dužnosti koje dete može i treba da usvoji od momenta kada dobije proteze, jesu sledeća:
*U početku roditelj može mesec dana do dva da učestvuje u ovim dužnostima.

• Da zapamti koliko sati treba da nosi protezu, da li danju i/ili noću?

• Da pere proteze dva puta dnevno, kao i zube, ujutru i uveče. Da odvoji četkicu (obična četkica za zube) za ovu namenu, i da zna gde je ostavlja i slično.

• Da usvoji planiranje tako što će u skladu sa aktivnostima (npr. treniranje kontaktnih sportova) znati da tih dana treba da vodi računa o odlaganju proteza u kutiju (namenjenu za iste), da po završenom treningu proteze stavi u usta, da bi zbog terapije poštovalo se vreme na dnevnom nivou nošenja istih. To je i ujedno ključ za uspeh terapije.

• U početku roditelj (koga je ortodont obučio, a istovremeno je i dete gledalo obuku) pomaže detetu oko „okretanja" proteze pomoću ključa odnosno žice koji je za to namenjen. Na protezama postoje označene strelice, pa deca to lako usvajaju. Kada su motivisana, deca brzo preuzimaju ovaj posao i to čine redovno.
  Najbolje je odvojiti kalendar, na kojem će dete upisivati kada treba da „okreće“ proteze.

• Da od prvog dana protezu kada stavlja u usta, odnosno na zube, to čini sa obe ruke. Jer, je tako pravilno, i pred ogledalom kad god je moguće.

• Da ukoliko oseti neki problem, na primer da proteza negde žulja ili ne leži uobičajeno proteza, treba to i da prijavi.

• Da na kontroli dete bude to koje će reći kako je proteklo nošenje proteze u prethodnom mesecu (koliko sati, danju, noću, eventualno prijavi neki problem koje je imalo). Ovim se vežba i komunikacija i važnost učenja kroz ove kontrole da se osluškuje svoje zdravlje. I da dete postavlja pitanja! Ovde se vraćamo na preduslov strpljivost ortodonta.

• Da nauči da se na kontrolni pregled dolazi opranih zuba, i sa protezama u ustima, ne u kutijici.

Htela bih da napomenem da deci treba prepustiti odabir boje i nekih sličica koje se mogu ubaciti u protezu, odnosno da budu delom uključeni u dizajn proteze, bez obzira na količinu šljokica u nekim slučajevima :)
Kvalitetna saradnja na relaciji roditelj, dete, ortodont je jako važna, jer terapija odnosno nošenje proteze iznosi više godina. Sad je jasnije, zar ne?
Dete može u nekom momentu izgubiti motivaciju, pa je potrebno da se ona druga dva člana tima posvete vraćanju iste.

Sve stavke koje sam pobrojala o dužnostima deteta pri nošenju mobilnih ortodontskih aparata (proteza) ujedno jesu i put sticanja još jednog vida odgovornosti i samodiscipline. Ujedno to je asertivan pristup negovanju zdravlja, i za isti se zainteresuju na specifičan način. To znači, zdrav/a sam, idem na redovne kontrole, ulažem u svoje zdravlje i imam lep osmeh. Osmeh je tinejdžerima važan, i zbog činjenice da u tom periodu ispred ogledala provode više vremena, a i tu je savremena pojava selfija, koji jesu u stvari moderna verzija pogleda u ogledalo.
Ponavljam, treba i druga strana (ortodont) da bude zainteresovana za ovakav pristup. Lako je to odrediti,vreme i poštovanje prema detetu se podrazumevaju, i isto treba da je sa strane deteta i roditelja. Dešava se da roditelji obećavaju kule i gradove deci samo da budu kooperativna u ordinaciji (kod kuće bude svakodnevna muka, da se nosi proteza, čisti se umesto dece...itd.) i to u praksi nije dalo rezultate za pristup o kojem ovde pišem, a to je odgovornost i sticanje novih veština.

Deca, zdrava u razvoju mogu bez problema da savladaju dužnosti oko nošenje proteza. Da ne bude samo pusti tekst, evo i izjava: poznajem i dete i doktorku specijalistu ortodoncije gde je saradnja sjajna. Dete ide samo na kontrole, zapisuje kad treba da okreće proteze, postavlja pitanja, čisti proteze...moguće je. Vodi računa, a zamislite koliko je je to oslobađujuće za roditelja (i po vremenu koje dobija na dnevnom nivou), a i po ponosu. Za ortodonta satisfakcija i priznanje.

Za kraj jedan jednostavan recept za čišćenje kamenca koji se nakuplja na protezama, a najviše na metalnim delovima.
*Ovo čišćenje treba ipak roditelj da sprovodi!

Recept je sledeći i po potrebi, kad se nakupi kamenac:
U jednu činiju staviti 200 do 300 ml tople vode,dodati kesicu limuntusa i promešati da se istopi.
Staviti proteze u ovo.
Ostaviti 15 do 20 minuta.
Izvaditi i četkicom nežno čistiti. Povremeno uroniti u ovu otopinu.
Isprati proteze vodom detaljno.
Zatim oprati protezu pastom za zube i četkicom namenjenom za čišćenje proteza.
Opet isprati temeljno vodom.
*Za čišćenje kamenca postoje i specijalne tablete, koje se kupuju u apotekama i drogerijama. Tu obratiti pažnju da su namenjenje za ukalnjanje kamenca sa proteza, jer postoje i one koje su za održavanje higijene proteza hemijskim postupkom, ali ne skidaju kamenac.

Istrajte!
Motivišite decu. Dugotrajan je proces, ali je važan.
Ivana Mavrak