Da.
Zubi i tkiva koja ih okružuju i sa kojima je zub u prisnom biološkom i funkcionalnom odnosu stare. Ili pravilnije rečeno sa godinama doživljavaju promene, a neke od njih ne možemo vratiti na period i stanje u na primer dvadesetim godinama.
Nešto kao seda kosa, ili da se neguje kao takva ili da se ofarba kada za to dođe vreme (što u slučaju zuba znači određene plombe, zubne krunice, mostove, implante ili proteze).

Ne znači da recimo sa gašenjem svećica na torti gde broj pokazuje npr. 65 ujedno i označava da su zubi „stari“. Zubi i kod mlađih osoba iz razloga nedovoljne oralne higijene, neadekvatne ishrane, ili hroničnih oboljenja mogu davati znake prevremenog starenja.

Kako se u ovom tekstu držim tzv. hronološkog starenja, a ono je definisano brojem godina da vidimo kako to označavaju oni koji se time stručno bave.
Pripremite se na zanimljivost:

• 65-74 godine „mlado staro stanovništvo“ ili „young old“.
• 75-84 godine staro stanovništvo.
• Preko 85 godina „najstarije staro stanovništvo“ ili „oldest old“.

A stogodišnjaci?
Najčešće su u posebnim istraživanjima.

Nije svaka starost ista, i to je relativan pojam. Tako i pojam starenja zubnog tkiva zavisi od osobe do osobe, dostupnosti stomatološke zaštite, kvaliteta ishrane, kao i edukacije o održavanju oralne higijene i primene iste.

Neki od znakova da zubi „stare“:

• Zubi se troše, ili kako pacijenti kažu da su neki, a najčešće prednji zubi istrošeni.
  Taj opis ima svoje temelje u tome da se zubna gleđ, onaj prvi sloj zuba ka spolja istanjuje. To je sve mikronski, traje godinama, ali eto baš oko nekog rođendana se uoči. Ista ta gleđ može imati manje pukotine i time i drugačije prelamanje svetlosti na zub, pa sve ukupno menja sliku. U nekim situacijama bi mogli te plitke pukotine, koje ne stvaraju simptome i probleme da nazovemo borama zuba.
• Zubi menjaju boju, postaju manje ili više žućkasti. Tome doprinosi i ono stanjivanje gleđi, ali i samo kad se pomisli koliko je kafe, čaja, crnog vina ispijeno za sve te godine. Računica je jasna, onima koji konzumiraju cigarete još jasnija.
• Zubi mogu, i najčešće postaju osetljiviji na razno, toplo, hladno, slatko, kiselo. Delom se dešava jer se gingiva (desni) povlače i ostaje ogoljen (neprekriven) deo zuba na spoju sa korenom zuba i taj deo oseća pomenute ukuse. Paste za zube sa namenom za osetljive neće rešiti ovaj problem. Ali, pregled kod dr za zube hoće. Jer, osim nekih intervencija, pa i operacija ako je potrebno može se desiti da je problem bio u nepravilnom i neadekvatnom pranju zuba, ili neadekvatnoj četkici za zube.
• Zubi mogu da dožive neke promene koje su posledica anksioznosti, opšteg stresa, nesanice i preko tzv. bruksizma odnosno škripanja zubima a vide se kao trošenje i traume zuba. I ovo se leči, folijama koje se izrađuju i nose noću. Čak u nekim slučajevima i tretman neuromodulatorima (ili poznatije „botoks“) aplikovan u određeni mišić (maseter) daje rezultate. Ne zna se tačan uzrok škripanja zubima, ali svaka relaksacija je dobra za organizam, pa i zube.
• Kosti vilica u kojima su zubi usađeni imaju svoje fiziološke promene kako se nižu godine. Promene na gornjoj vilici su najčešće veće, jer je i kost gornje vilice građom sunđerasta, mekanija u odnosu na kost donje vilice koja je kopmaktnija, gušća.
• U ustima sa godinama se smanjuje količina pljuvačke,pa i ovaj deo treba imati u vidu (o tome ima više tekstova na ovom blogu :)
  A, smanjenje pljuvačke vodi u smanjenu zaštitu od karijesa, kao i smanjenu odbrambenu moć mekih tkiva usne duplje.

Godine mogu da donesu i neka hronična oboljenja. Sa njima ide i terapija, dugotrajna i kao takva može imati i neka manje željena svojstva. Ali terapija se sprovoditi mora.
Slikovito prikazano razlika u godinama i zubima ili oralnom zdravlju u stomatološkoj ordinaciji može biti ovako:
Ako imamo pacijenta od 25 godina i 65 godina sa istim problemom, na primer hronični proces (infekcija) iznad korena zuba ili akutni, terapija istog najčešće nije ista kao ni prognoza odnosno verovatnoća izlečenja. Tu se gleda osim godina i imunitet pacijenta. Kost u dvadesetim godinama bolje i brže zarasta, i najverovatnije trebaće i manje poseta za lečenje tog zuba. Da bi ostao u kosti, između ostalog.

Zubi su zaista jedan od pokazatelja vitalnosti. Svaki prirodan, pa i žućkast, koji je preživeo sve i svašta je za poštovanje.
Akcentujem ovaj deo, jer trendovi nam donose situacije u kojima se pozivaju na „moć ličnog izbora“ pa se bez potrebe, a sa ciljem „savršene slike zuba“ isti bez potrebe kod mladih osoba bruse, stavljaju kreč bele navlake, i tako dalje. U medicini zuba to je iskrivljena slika. Često neprirodna, jer se ne uklapa sa ostatkom fizionomije lica, boja i senki na koži.
Umetnost je to oko zuba :)

Ivana Mavrak