Da li postoji?
Kakava su pravila za bonton starenja?
Misao koja mi se prva nameće jeste dostojanstveno starenje.
Da su bore ublažene, osmeh lep i održavan i takav da je odraz zadovoljstva. A, stav uspravan i ispravan :)
Ali, evo je druga misao trči za prvom i kaže: koliko je sve to teško ostvarljivo? Ako dodamo pojedine životne okolnosti i izazove koje svako s vremena na vreme doživi.
Ako bi pitali gerontologe, rekli bi nam da postoje četiri vrste starenja:

• Hronološko
• Biološko
• Psihološko
• Društveno
  Hronološko je već ispisano u našem rodnom listu, određeno je datumom našeg rođenja i na njega definitivno ne možemo uticati. Možemo ga slaviti :)
  Biološko je određeno stanjem naših organa. Jednom godišnje bi trebali ga proveriti na sistematskom pregledu. Praktično to znači da možete imati 35. godina a vaše srce je u stanju nekoga ko ima 65. godina. A, moguća je i obrnuta situacija.
  Kako?
  Načinom života!
  Znate sve već: ishrana, fizička aktivnost, mentalna higijena.
  Kad smo kod misli, tu je i psihološko starenje. Tu su i sva ograničenja, koja na žalost i najčešće rastu sa godinama. Trka sa vremenom, u glavi. Često može biti u jakoj vezi sa sredinom u kojoj se živi.
  I, zatim tu je društveno starenje. Jednostavno, postoje osobe koje imaju hobije i time održavaju svoju mladolikost, kroz socijalne relacije sa drugima. I to je jako važno.
  Starost ne bi trebalo, nužno da znači i usamljenost.
  Predlog ideje za dostojanstveno starenje bi mogao biti sledeći: pripremiti dobro okruženje, ulagati u znanje, ulagati u zdravlje. Pomešati ovo, i nadati se i sreći, koja će ovo kroz život ispratiti.
  Jedan proizvod, intervencija ili savet ne postoji da nam automatski obezbedi bonton starenja.
  To su delići, koji ako su spojeni u celinu, jednog dana vide se u osmehu i pogledu te dostojanstvene osobe.
  Ivana Mavrak