Povreda stalnog zuba, kako god do nje došlo nije prijatna, a oblast ovih povreda je široka.
Cilj ovog teksta jeste da nakon čitanja se skladišti :) u vašoj memoriji, pa ako (gajim nadu da neće) vas zadesi neka od povreda, da ipak imate već neke smernice.
Da bih vam približila deo ove oblasti, da napravimo analogiju.
I to sa kožom.
Na primer, iako ne znate tačnu histološku građu kože, znate da neke povrede, tipa ogrebotine brzo zarastaju kod zdravih osoba. I znate kako da tu povredu sanirate/izlečite.
Međutum, sa zubima je to drugačije.
Pa, da vidimo kakva je građa zuba?

Prvo što vidimo (ali je i delimično prozirno :) je GLEĐ zuba. Na nju se naslanja dentin, koji okružuje jednu komoru/šupljinu u kojoj su krvni i limfni sudovi, kao i živac tog zuba. Ili tu je sve što čini zub živim. Iz ove komore (krunice zuba) ovaj pomenuti trio- krvni, limfni sud i živac se nastavljaju u koren zuba.

E, sad svaka povreda na nivou gleđi zuba dođe kao ogrebotina, na neki način. Ispolira se odgovarajućim gumicama i pastom u ordinaciji i mirni ste. Često se pacijenti i ne jave zbog ove povrede gleđi, ili je čak ne uoče.

Kada povreda ode u dentin, onaj drugi sloj zuba...e tu već imamo bol. Mi kažemo na nadražaj (kad bol npr. osetite pri žvakanju) ili kad se javlja sam od sebe, tzv. „spontani bol“. I povredu i bol ne treba ignorisati, a ni stomatologa :)

Povreda na nivou pulpe (onog centra vitalnosti zuba) je ona koja ugrožava zub, i tu zbog bola koji je baš jak, već zamišljam da ste na stomatološkoj stolici.

A, u stomatološkoj ordinaciji:

• Tražiće/napraviće snimak zuba i/ili vilica i isti analizirati.Tu se čita i u kakvom je stanju koren zuba i okolna kost. S tim da treba napomenuti da su snimci dvodimenzionalni, i u toj prvoj pomoći ne radi se najčešće 3D snimak.
• Uradi se klinički pregled povređenog i ostalih zuba, kao i mekih okolnih tkiva.
• Pitaće vas o opštem zdravstvenom stanju (bolesti akutne, hronične, da li pijete neke lekove, imate li alergije i drugo).
• Na osnovu prikupljenih podataka smisliće se zaključak i terapija/lečenje.

Ukoliko se desi da ste povredili zub, osetili bol (ko ima veći prag tolerancije može da izostane osećaj bola) može biti da posle nekog vremena ste primetili da je zub promenio boju. Od belog u sivkasto. I obično se to primeti na prednjim zubima, i prekutnjacima („četvorke“). Ta promena boje pokazuje da zub nije više „živ“ odnosno krvni sudovi i nerv su povređeni i to je njihov kraj. Ali, nije još kraj za zub.
Povreda nije dijagnostifikovana, ipak zub i dalje ostaje u ustima tako što se brže bolje javite stomatologu i radi se endodonski tretman odnosno uklanja odumrlo tkivo, vrši dezinfekcija, stavlja lek, ispira sa svim onim neprijatnim rastvorima (ali korisnim) i sve to sa iglicama, ručnim ili mašinskim, najčešće kombinacija te dve. I radiografisanje/snimanje zuba više puta. Ali, na kraju vredi, isplati se iz više razloga.

Kada zub promeni boju postoji još jedan razlog (zajednički za sve povrede zuba) zbog kog se ide brže bolje stomatologu, jer infekcija iz korena zuba nastoji da se pre ili kasnije preseli i na kost iznad vrha korena zuba. Pa, se situacija komplikuje cistama, granulomima i ostalim čudesima. A, nije dobro ni za opšte zdravlje organizma.

U povrede zuba spadaju i rasklaćenja, potresi, pa i traumatske ekstrakcije zuba ili jednostavno rečeno neko/nešto vam izbije zub iz kosti. Eno, ga van usta. Ovo kod stalnog zuba se kvalifikuje kao teška telesna povreda.

U slučaju rasklaćenja i sličnih povreda evo šta možete očekivati kao deo lečenja i čuvanja zuba, da ostane na svom mestu:

• „splint“ odnosno na povređeni zub i susedne se stavi/napravi nešto kao fiksator i stoji dve sedmice.
• Antibiotsku terapiju.
• Možda i antitetanusnu zaštitu kod lekara opšte medicine ili pedijatra, ako je dete u pitanju.
• Dobićete upustva o načinu ishrane i održavanju oralne higijene do sledeće kontrole.
• Očekujte i da ćete više puta radiografski snimati zube.

Jedna napomena:
Povrede stalnih zuba su kod dece specifične. Uzmimo slikovito da dete ima 10 godina, a to znači da su u ustima prisutni neki mlečni i neki stalni zubi. Mi to stručno zovemo „mešovita denticija“. I baš zbog ove raznovrsnosti povrede stalnih zuba mogu biti specifične, pa ne treba odlagati pregled posle povrede, i snimak zuba ili vilica.
Dok pišem ovaj tekst na ovu temu, istovremeno se nadam da vam neće nikad zatrebati ove smernice.
Ali, onaj deo mene koji je u činjenicama ima obavezu da ukaže i na deo stomatologije koji se odnosi na povrede zuba.
Ivana Mavrak