Kako se menja koža oko očiju?

Kod svakoga od nas različito. Jer, se računa i genetika i načn života, i prilike i neprilike koji donosi isti.

Ali, ajde prvo da krenemo od zajedničkog za sve nas u regiji koju zovemo okoloočna.
Naravno, na scenu nastupa anatomija regije oko oka, kao i njoj srodne discipline.

Koža oko očiju je osetljiva i tanka. Ima baš malo lojnih žlezda.
Lojne ili sebacealne žlezde proizvode lipide, koji u stvari čine jednu prirodnu emulziju za zaštitu kože i za održavanje vlažnosti kože.
Stoga regija kože oko očiju zahteva na vreme da se krene sa negovanjem, što svakodnevnim što profesionalnim tretmanima (onim koji pomažu da se održi vlažnost kože).

Koža okoloočne regije ima i manje kolagenih i elastičnih vlakana, i eto još jedan razlog da se na njoj pokažu prvi znaci da koža gubi elastičnost, pa se opušta.

Zbog svoje građe i mišića koji se nalaze u regji oko očiju, ona je i jedna od aktivnijih na licu. Tu se može desiti i do 10 000 pokreta dnevno. Zaista mnogo fiskulture za tako mali prostor :)

A, ta aktivnost brže dovodi do gubitka elastičnosti kože. Koža je suvlja i počinje se potpisivati. Odnosno taj performans svakodnevnih pokreta uočavamo prvo kao tanke, fine bore. I onda u nekom momentu uočimo da su se produbile.

U koži okoloočne regije imamo i kapilare, koji su odgovorni za mikrocirkulaciju. Godine im donesu radni staž, pa se i oni umore, imaju usporen rad i kroz tanku kožu oko očiju postaju vidljivi.
Drugi način da se ovo pojasni jeste da dolazi do slabije drenaže i zavisno od osobe do osobe i otoci su manji ili veći, zavise od doba dana, pa i od godišnjeg doba.

Mišići u ovoj regiji nam omogućavaju da prepoznamo iskren od lažnog osmeha. Za to treba i malo psihologiju izučiti, pored anatomije, i dodati i iskustva od života.
Isti mišići ako se zamisle kao olovka koja godinama vuče istu liniju, tako ista ta linija se icrta na koži. Radom mišća ispod kože ispisuje se na licu. A, onda mi to zovemo bore smejalice.

Nije pravo pitanje kako sprečiti bore smejalice, jer bi bilo kao da se pitamo:

Kako sprečiti smislen život ispunjen radošću?

Pitanje je kako obezbediti bolju hidrataciju, kolagen i elastin okoloočnoj regiji?
Ili
Kako poboljšati mikrocirkulaciju i drenažu ove regije?

Evo nekih uvida od tretmana do svakodnevnih navika:

• Mezoterapija i biorevitalizacija okoloočne regije.
• Blagi hemijski piling dela ove regije (spoljašnji deo).
• Aparaturni tretmani za drenažu.
• Masaže.
• PRP (tretman faktorima rasta iz sopstvene krvi).
• Kiseonik tretmani (koncentrovani kiseonik se aparaturno nanosi na kožu).
• Manja izloženost svim mogućim ekranima, jer postoji tzv. „blue light“ koja utiče na brže starenje kože, a veće su šanse da se mrštite.
• Ishrana sa što manje prerađevina.
• Rekreacija, optimalna, po mogućnosti na svežem vazduhu.
• Svakodnevna adekvatna higijena i nega kože okoloočne regije.
• Ne spavati na stomaku :)
• Koristiti naočare sa staklima sa UV zaštitom i širi ram da pokrije kožu ove regije.
• I verovatno sam još nešto izostavila, i to je ok da ne preterujem.

I pre svega treba imati na umu da okoloočna regija može davati znake oboljenja i drugih organa. Uglavnom su to hronična oboljenja.

Da se ne bi svaka promena u regiji podočnjaka (donjih i gornjih) tumačila kao bolest, sistematski pregled, ali dobar može rešiti nedoumice.

Redovni oftamološki pregledi mogu uticati da se umanje bore oko očiju, na način da kada zatrebaju naočare za bolji vid preskočiće se dobar deo „škiljenja“ i mrštenja i mimike koja se stvara u slučaju kada vid slabi, a ne preduzima se terapija odnosno da se nose naočare ili sočiva.

Desi se da se pogled neke osobe pamti dugo. Poznate, pa i nepoznate.
Desi se da se nađemo u nekoj promeni, pa dane sagledavamo drugačije.
Desi se da bolje druge vidimo nego li sebe.
Svašta se može desiti, ali zdravlju i ovoj regiji treba se posvetiti.

Ivana Mavrak