Ovaj tekst je vid podrške onima koji se staraju o deci sa dijagnozom autizma.
I moj način da značaj preventive za oralno zdravlje dopre do njih.
Možda je tekst malo u pogledu na praktične i svakodnevne izazove u ovoj oblasti, ali mnogo dobrog može samo da iznedri ako se svako po malo ukjuči u neki proces.

Prema uopštenoj definiciji, autizam je neurorazvojni poremećaj čiji je uzrok nastanka i dalje nepoznat.
Iako se osobama sa autizmom pripisuju neke zajedničke karakteristike, ipak ne postoje dve osobe sa istim karakteristikama. Znači, deca se međusobno razlikuju po simptomima, kod svakog postoje neka individualna ispoljavanja.

Deca sa dijagnozom autizma, mogu imati zdrave zube.
I ovde je dobra oralna higijena i ispravne navike u ishrani čuvar zdravlja zuba. Međutim ,u većini slučajeva ova je borba velika kada je autizam u pitanju i zaista je potrebna podrška svih koji mogu istu da pruže.
Treba imati u vidu da roditelji/staratelji dece sa autizmom se susreću na našem podneblju sa mnogim teškoćama koje su vezane i za privatni plan održavanja porodice, posla i istovremeno brige za dete. U svemu tome često se previde upustva za održavanje oralne higijene i posledice su još teže.
Ipak, u svemu tome za zdrave mlečne zube, a kasnije i stalne najvažniji je roditelj/staratelj.

Ako uzmemo situaciju da je autizam od strane pedijatra prepoznat na vreme odnosno najčešće do treće godine, ovaj podatak može biti značajan za edukaciju roditelja/staretelja da se sačuva oralno zdravlje deteta.

Sa navršene tri godine deci izrastu svi mlečni zubi. Ima ih ukupno 20. Deset u gornjoj i deset u donjoj vilici. Sve preporuke koje važe za decu bez autizma važe i za decu sa istim, ali su neke rigoroznije i teže za sprovesti:

• Ishrana bi trebala da bude bez dodatog šećera, kao i industrijskih prerađevina. Roditelji koji su posvećeni najčešće i imaju određeni plan ishrane koji ovo i poštuje.

• Uobročena ishrana (tri glavna i jedna ili dve užine, voćna i mlečna, npr.) takođe će doprineti zdravlju zuba. Pri tom u velikom broju slučajeva kada postoji svakodnevna rutina deca sa autizmom bolje se integrišu.

• Pranje zuba obavljaju roditelji i u nekim slučajevima gde deci ne smetaju zvuci, često roditelji ovaj deo efikasnije obave električnom četkicom. Ukoliko je slučaj da detetu smeta zvuk, onda običnom četkicom i u prostoriji u kojoj je detetu najkomfornije (možda gde se igra) treba ovaj deo posla uraditi i postepeno „pomerati“ se ka kupatilu. Takođe u početku može da se pokvasi vodom četkica za zube i da se tako peru, a posle kad se prihvati ovaj deo da se uvede i pasta za zube. Sve su to mali koraci i zaista je strpljenje ključ svega (pasta za zube onda kada je dete sposobno da samo ispljune, da ne guta pastu).

A, u stomatološkoj ordinacji kada se izabere stomatolog, jako je važno da roditelj/staratelj pruži upustva o vrsti autizma, na šta dete najviše reaguje, da li je to zvuk, svetlost, način govora?
Sve što može biti od koristi treba i predočiti da bi se planirala prva poseta stomatologu.

• Poželjno je na primer, snimiti telefonom put do ordinacje, kao i prostor da bi se dete pripremilo, jer sve to daje osećaj sigurnosti. Pokazati snimak više puta, pričati u pozitivnom i obliku koji dete razume.

Najčešće je i sama poseta, bez ikakvog pregleda sama za sebe uspeh. A, pregled, posle u nekoj poseti i na primer profilaktično (zaštitno) čišćenje zuba jedna velika pobeda.
U stomatološkoj praksi nije čest slučaj da se stomatolog svakodnevno susreće u radu sa decom koja imaju autizam, stoga i doktorima svako upustvo od strane roditelja mnogo znači.

A, šta je drugi scenario, onaj nepovoljni ukoliko iz raznih razloga nije se desio uspeh sa preventivnim delovanjem na oralno zdravlje:

• Kariozni zubi, bolovi, apsolutno nemogućnost saradnje i to u momentu kada treba pružiti hitnu stomatološku pomoć zbog bola od zuba koje dete trpi.

• Roditelji spas vide u opštoj anesteziji i da se u tom jednom aktu saniraju/zbrinu zubi, međutim tad je pristup radikalniji odnosno zubi koji su za lečenje odnosno za više poseta se vade u toj jednoj intervenciji. Posledično opet kvalitet života se umanjuje, jer to povlači promene i teškoće u govoru i ishrani.

• Jako, jako malo je ustanova koje ovu intervenciju izvode (stomatološka intervencija u opštj anesteziji), stoga i malo termina u istim. Za mnoge je i ovo nedostupno.

• Da bi se dete uvelo u opštu anesteziju treba da se urade i laboratorijske analize, EKG srca i druge pretrage. I da je dete na dan intervencije zdravo ( bez prehlade i sličnih akutnih stanja).

Jasno je koliko je sve teže, komplikovanije i koliko treba podrške ovoj osetljivoj grupi.
Iako je uzrok autizma nepoznat, možda ih je i više.
To ne treba da nas navede na puko čekanje, niti da nas obeshrabi da pokupimo deliće znanja, da ih delimo, da ih stavimo u primenu.
Na način kako ko može.
Ponekad je to i pokušaj razumevanja nečijeg stanja, strpljenje i ljubav.
Ivana Mavrak