Poslednje decenije obeležile su porast broja obolelih od astme i hroničnih opstruktivnih bolesti pluća.

Tako se beleži i porast upotrebe inhalatornih lekova, a među njima najčešće su bronhodilatatori i kortikosteroidi.
Pacijenti na dugotrajnoj terapiji najčešće imaju kombinaciju dva leka u upotrebi. Ili se vrsta inhalatornog leka menja nekoliko puta tokom života.

Sve ovo treba imati u vidu i zbog oralnog zdravlja da bi se sačuvalo kod osoba koje imaju osnovno hronično oboljenje tipa astma.

Zašto?

Inhalatorni lekovi mogu biti u obliku praha ili aerosoli (disperzije čvrstih čestica ili tečnosti ili jednostavnije rečeno čestice leka koje se mere u mikronima i kao takve i lakše dospevaju u bronhije da ih šire i pacijent diše lakše).
Lekovi u obliku praha se duže zadržavaju u ustima, na zubima i mekim tkivima.
U sastvu nekih od lekova nalazi se i vrsta šećera (laktoza monohidrat) , a šećer i zubi nisu prijatelji, jer to pogoduje razvoju bakterija koje razlaganjem šećera stvaraju kiseline, smanjuju pH u ustima i polako razaraju gleđ zuba. Stvaraju se defekti zuba (na primer erozije), a može i karijes.

Ako se uzme da je terapija dugogodišnja ili doživotna (što je najčešći slučaj), a uslovi oralne higijene nezadovoljavajući jasno je da će se javiti problem karijesa ili drugih problema na zubima i desnima.

Kao posledice efekata leka, oboleli od astme navode ponekad da imaju sledeće simptome:

• Suva usta.
• Osećaj neprijatnosti u grlu.
• Teže gutanje.
• Izmenjen osećaj čula ukusa.
• Osećaj gorušice.

Lek se mora koristiti, tu nema rasprave, ali nešto od simptoma može se na najjednostavnije načine prevenirati.

Ovi simptomi se mogu javiti jer inhalatorni lekovi delimično utiču na smanjeno lučenje pljuvačke i menjaju njen pH koji ide ka kiselom i to pogoduje naseljavanju bakterija kao što je Streptococcus mutans, a nju možemo nazvati izazivačem karijesa. Odnosno ova bakterija je prisutna u ustima gde ima karijesa.
Suva usta pogoduju i nastanku upale i infekcije desni.

Šta je činiti da se uz održavanje astme pod kontrolom održi i dobro oralno zdravlje?

• Posle inhalacije isprati usta i zube vodom (naročito ako je lek u obliku praha).
• Piti češće vodu u toku dana (da bi usta ostala vlažna, hidrirana).
• Koristiti mekanu četkicu za zube, odgovarajuću pastu za zube i eventualno po potrebi tečnost za ispiranje usta prema preporuci doktorke/doktora za zube.
• Redovne stomatološke kontrole na 6 meseci.
• Voditi računa o ishrani, da je uobročena (nema grickanja po ceo dan), izbalansirana, odnosno da uključuje i više svežeg voća i povrća za užine.
• Bez gaziranih pića, molim. Primećeno je da pacijenti na inhalacionoj terapiji imaju veći broj erozija (oštećenja zuba), a gazirana pića su dodatna prilika za erozije za sve.
• Jako je važno kod dece koja su obolela od astme i samim tim su na terapiji od ranog uzrasta, primenjivati profilaktičke mere i redovne kontrole.
  A, to u stomatološkoj ordinaciji znači aplikaciju visoke koncentracije fluorida, kao i druge preventivne mere. Svakako je i motivacija roditelja/staratelja i dece kroz razgovor i preglede uvek poželjna za očuvanje oralnog zdravlja uz inhalacionu terapiju.

Oralno zdravlje je deo opšteg zdravlja. Često je doktor/ka za zube prvi u prilici da uvidi promene u ustima, a koje ukazuju na oboljenje udaljenog ili drugog organa izvan usta. Usta daju simptome i znake. Mogu da pričaju priču i na taj način.
Međusobna saradnja stomatologa, pulmologa i pacijenta čuvaće zdravlje celokupno tokom dugotrajne inhalacione terapije.

Ivana Mavrak