Adolescencija je reč koja zvuči previše strano, a imam utisak da svakodnevnica joj kao pojavi donosi razne predrasude, izazove i negde se u praksi izgubio njen prevod.

Adolescencija je specifična faza razvoja ličnosti i jako je važno u kakvom okruženju se adolescenti razvijaju, a može se reći i sazrevaju, jer se ova faza razvoja delom obeležava kao prelazak iz detinjstva u zrelije doba.

Psihologija uopšteno deli adolescenciju na tri faze:

• Rana adolescencija (12 do 15 godina)
• Srednja adolescencija (15 do 18 godina)
• Kasna adolescencija (18 do 21 godina, a prema nekim autorima i do 25 godina!)

U ranoj adolescenciji intezivno dolazi do fizioloških telesnih promena, i ovaj proces direktno utiče na ovaj uzrast da se porede sa drugima, a najčešće sa nerealnim slikama osoba iz oblasti njihovih hobija, a to su muzička i modna industrija, film, i danas influenseri(u duhu našeg jezika osoba od uticaja).

Period o 15 do 18 godine i dalje nosi okupiranost izgledom, ali je završen stadijum pubertetskih telesnih promena i poklapa se sa sada željom za eksperimentisanjem, pa i u pogledu menjanja izgleda, od bezazlenih promena boje kose i frizura do ozbiljnijih razmišljanja na temu promene izgleda nosa, usana ili drugih delova tela.

Samo na ovo gore izneto i pomisao na količinu informacija (netačnih) i količinu fotografija lica i tela (nerealnih, fotošopiranih) koji se nalaze u svetu socijalnih mreža svakodnevno i pred očima adolescenata, i odraslih (mada je ovo teško definisati kao pojam) postavlja se pitanje okruženja u kom danas adolescenti stasavaju?

I pre je okruženje imalo ovakve sredine, najčešće nepovoljne za razvoj adolesecenata, ali te sredine nisu bile 24h sa adolescentima, nisu bile u njihovim džepovima svakodnevno, ili školskim torbama. Nisu bile u njihovim sobama, i nisu ih budile noću sa notifikacijama.

Prema istraživanjima devojčice odnosno tinejdžerke su osetljivije u ovim uzrastima, i to automatski nameće misao da se ne posveti prostor za dečake, a onda se nastavlja niz propuštenih razgovora i edukacija za njih.

Pa, tako u Velikoj Britaniji postoje statistički podaci da 32% tinejdžerki je izjavilo da kada se osećaju loše po pitanju izgleda lica i tela, „instagram feed“ ih učini da se osećaju još lošije. Odnosno od tri tinejdžerke, jedna će se tako osećati.
Pri tom ovaj „feed“ je samo onaj koji se pojavi (koji aplikacija servira prema određenim prethodnim interesovanjima) a to znači da samo treba da je otvore, čak ne moraju dalje od toga da idu.

Loša stanja koja su opisana u tim istraživanjima jesu ozbiljna, od depresije do suicidalnih misli. Stanja koja su ozbiljna po zdravlje i zahtevaju više vidova terapije.
A, misli znaju da postanu navike, navike da pređu u dela,i jako je važna ova tema.
Oblast koja može biti pogrešno i neetički predstavljena svakodnevno i da utiče na razvoj adolescenata jeste i oblast estetske medicine, i kao doktorka koja sam edukovana iz određenih njenih oblasti imam obavezu i odgovornost da skrenem pažnju na deo istih koji se plasiraju, a mogu štetno uticati na razvoj mlade osobe.
Svesna sam da jedan tekst neće izazvati bum, tras i preporod edukacije po pitanju tretmana iz oblasti estetske medicine, ali ovo nije prvi tekst, a napisah već: radi se o obavezi koju nosi moja titula. A, više od toga odgovornost prema generacijama koje dolaze posle mene.

Iz raznih razgovora, prepiski, načina i reakcija adolescenata/adolescentkinja u svakodnevnici i instagram zajednici, evo nekih uvida koji mogu biti smernica ili temelj odakle ćemo dobiti nove ideje kako malim koracima u svom okruženju možemo doprineti zdravijoj sredini za razvoj adolescencije:

• Kada gledaju fotografije omiljenih glumica/glumaca ili pevača/pevačica ili osoba od uticaja na njih komentari su često sledeći:
  „Ona nije puno uradila, ne vidi se.“
  „Ona je preterala, sve se vidi."

Odnosno da prevedem komentare, već imaju svest u svom poimanju estetskih tretmana da je to nešto što se mora, i što smatraju da gledajući fotografije zahteva i od njih uklapanje, koje im je najbitnije u tom uzrastu, biti prihvaćen/a od društva. A, to je najpogrešniji mogući pristup estetskoj medicini. To je jedini deo medicine koji se „ne mora“. I zašto interesovanje o uvećanim usnama sa 13 godina?

Ako se desilo da su listali časopise, situacija je ista, s tim da se tad duže zadržavaju na fotografiji, i ne postoji mogućnost zumiranja, pa je i to možda razlog zadržavanja.

• Ne znaju šta znači hijaluronski filer ili pojam neuromodulator odnosno često mešaju ove pojmove (čest je slučaj i kod odraslih) i tu već kreće zbrka. S druge strane često upotrebljavaju ili pretražuju termine „uvećanje usana“ i sad zavisno na koji tekst ili fotogreafiju nalete zavisi i dalje kreiranje njihovih stavova, a u nekim slučajevima i akcija.

• Ne zanju razliku između estetske medicine i estetske hirurgije.

• Za intervencije iz estetske medicine u svakodnevnom govoru kažu da su to „plastične intervencije“. A, to nije tačno.

• Kada gledaju fotografije određenog broja javnih ličnosti nemaju svest o zloupotrebi filtera i programa za obradu fotografija, stoga do njih svakodnevno dolaze fotografije izgleda kože lica, bez pora, bora, crvenila, bubuljica, akni i ožiljaka. Dodatni problem nastaje kada administratori ili kreatori sadržaja za oblast estetske medicine nemaju formalna obrazovanja (čitati medicinski smer, kao i praćenja saznanja iz oblasti proizvoda koji se koriste u estetskoj medicini) pa se plasira sadržaj koji obećava mnogo, a ne ukazuje na moguće komplikacije.

• Adolescenti danas imaju svest o online svetu kao o uporednom životu sa svim aktivnostima izvan njega. Razumljivo je, jer im je i školsko obrazovanje, i zabava, i druženje i dogovaranje za druženje putem tog oblika. Ali, im je i dostupnost informacijama ili dezinformacijama još lakša. Danas imamo gomilu informacija, a malo istintih, neiskrivljenih, realnih.

• Od većine informacija iz oblasti estetske medicine, poznato im je da su intervencije na lični zahtev.
  Što je tačno, ali u njihovoj spoznaji to je „ samo da napunim 18 godina, pa da imam pravo na izbor.“ Pitanje je na osnovu čega žele po svaku cenu da menjaju izgled i zašto su nezadovoljni izgledom?

Najporažavajući odgovor je : „To svi rade“, a svi su u njihovom svetu nečiji „instagram feed“.

I sad ako sledeće može da dopre do adolescenata, kog god roda.
Ne postoji savršen instagram ili neki drugi online vremenski okvir.
Ne postoji savršena koža. Koža je i crvena i neravna, sa porama, sa bubuljicama, sa ožiljcima.
Želi najpre higijenu i negu, koža je organ i ona te štiti.
Najlepša je kosa koju imaš.
Pre odluke o menjanu svog izgleda, meri 10 puta, pitaj 1000 puta, istražuj. Nije sve u slikama pre i posle. Iza njih stoji i kad su realne nauka. I proces, i rezultati koji nisu za svakog isti. Iza njih je i vreme oporavka, a to se najčešće ne predstavlja. Zato opet pitaj.

Imaš pravo da znaš i treba da se informišeš šta se ubrizgava u tvoju kožu, na primer. Imaš pravo da se to otvori pred tobom.

Najverovatnije da ti za punoletstvo ne trebaju veće usne, iako će te 80% fotografija kroz tvoj rođendanski dan ubeđivati u tu potrebu.
Ako baš poželiš, molim te pročitaj prethodne pasuse, opet.
Malo je ovaj tekst na ovako zahtevnu temu, ali je doprinos.
I tebi mila, i tebi mili.
Samo nemoj po pricipu „majmun vidi majmun radi“.
Nego kritičko mišljenje kao dar iskoristi. I onda pravi izbor.

Ivana Mavrak